(...) diskvalifikuje tu osobu i potvrđuje ili njenu nekompetentnost ili njenu zlonamjernost.
Regija
Prije 15 min Prije 14 min
1
Piše: Dejan Ilić
Do juče je bilo, hoće li i ko će potpisati takozvani sporazum između Kosova i Srbije. Danas se već ispostavlja da možda neće imati ko da ga potpiše. Biće dakle tako ako se raspišu izbori, kako nam se sad najavljuje, za septembar. Kaže se, Srbija je pred ultimatumom, stvar se mora završiti odmah. I onda - izbori. Dobro, nije neočekivano, Vučić je još onomad govorio da on ima keca u rukavu, sećate se: ako Srbiju sateraju u ćošak, ja ću dati ostavku na mesto predsednika i tako zemlji kupiti još malo vremena - tako je rekao. (Jeste, on je to, da ne bude više predsednik, predstavio kao svoju žrtvu, ali ne moramo o tome.) Ako smo mi to ovde jasno čuli i zapamtili, čuli sa valjda i možda zapamtili i negde drugde.
Kao da nisu. Tako se ponašaju, ti što nam dolaze iz belog sveta. Na prvi pogled, velika drama. Kao u ozbiljno razrađenoj sapunici, cliffhanger za cliffhangerom. Strašni događaji i neočekivani obrti. Jedva čekamo sledeću epizodu. Jedino što je kraj daleko, srećan ili bilo kakav. Ali, to je samo na prvi pogled. Jer, ništa se neočekivano ne događa. A i kraj se već dogodio, i nije bio srećan. Tako da sad imamo – nazovimo ih tako – postmortem epizode. Reditelj daje sve od sebe, ali priču ne može da oživi. A nije i da baš ima mnogo šta da da, takav netalentovan kakav jeste.
Umesto da nas iznenadi, on sve unapred najavi. Recimo, ako hoćete da uvedemo sankcije Rusiji, morate ozbiljno da nam zapretite. Onda kao stignu pretnje i on kao kaže - evo, pretnje su ozbiljne, „možda“ će biti sankcija. Nema iznenađenja. Zapravo, kao iznenađenje će se pokazati da nije bilo ni pretnji kao što neće biti ni sankcija. Slično je i s ovim nesrećnim sporazumom. Da ponovimo, Vučić je rekao, svojom ostavkom mogu da kupim Srbiji još par meseci, da za toliko odloži potpis. Onda je kao stigao sporazum, tobože u vidu ultimatuma, a Vučić najavljuje da će se povući s vrha države i kandidovati se za njenog premijera.
Jeste, ništa neočekivano, sve već unapred isplanirano i obelodanjeno. A kao iznenađenje pokazaće se da nema ni sporazuma ni ultimatuma, al’ o tome najesen. Sada ćemo o nečemu drugom. Recimo, šta dobija Srbija ako se potpis odloži na par meseci? Šta bi se moglo desiti u tih par meseci, pa da se sporazum izbegne (pod uslovom da se uopšte ozbiljno nudi)? Da Putin pregazi Ukrajinu i povede rat protiv EU i Natoa? Je l na to računaju ovdašnji rodoljubi? Sve je moguće u tim glavama. Neka bude da je to plan, takozvani međunarodni. Na takve nemoguće stvari ovde se računa praktično od početka devedesetih 20. veka. I evo gde smo. Ali, plan se ne menja.
A kako izgleda plan za domaći teren? Recimo, ko će biti Vučićev kandidat za predsednika države, ako on već bira da bude premijer. Ili, ko će našem Putin(k)u da bude Medvedev? Jedan je bio (naivni) Toma. Evo u čemu je stvar: ako se izbori na svim nivoima raspisuju za septembar, onda predsednički kandidat stranke ili koalicije na vlasti mora biti neko već dobro poznat, jer je malo vremena za kampanju za kandidata iz senke. Recimo, Dačić bi bio dobar kandidat te koalicije. Ali, izbori se i hoće raspisati jer je Dačić izneverio koalicionog partnera. Dakle, ko iz SNS-a može u trku protiv Dačića, pošto će se ovaj sigurno kandidovati ispred svoje stranke (ako više ne bude koalicije sa SNS-om)?
Moguće je da Vučić unapred računa da će SNS izgubiti mesto predsednika - teško je zamisliti Gašića, Malog, Brnabić ili (vernog) Vulina kao kandidata sa šansom. A ako računa da gubi mesto predsednika, sa kim će se menjati kad mu dosadi da bude premijer?
S druge strane, posle tih izbora, s kim će razgovarati predstavnici iz belog sveta, i o čemu? Zašto bi i dalje pričali s Vučićem kad on uvek može da raspiše izbore i tako odloži... šta god. Međutim, Vučić je sve isto radio i do sad, a oni i dalje uporno s njim i samo s njim.
Da završimo sa spekulacijama, jer nemaju smisla. Kao i sporazum, kao i pregovarači iz belog sveta, tako i novi izbori... sve je to neozbiljno i samo je zamajavanje. Niko ozbiljan nikada ne bi seo za sto da se s Vučićem dogovara o bilo čemu. Sama činjenica da neko dolazi u Beograd da razgovara sa njim diskvalifikuje tu osobu i potvrđuje ili njenu nekompetentnost ili njenu zlonamernost. Tobože rodoljubiva opozicija svojim tupavim ispadima u skupštini samo je išla naruku Vučiću da odigra još jednu bednu, šibicarsku predstavu. To ako su glupi. A moguće je i da su u dogovoru s njim to uradili. Da izigraju mrski Zapad. (Ima li veće sreće od toga za ovdašnje rodoljube?)
Ona druga, možda prava opozicija može videti moguće izbore u septembru kao svoju šansu. Ali, šansu za šta? Da oni potpišu ono što Vučić nije hteo - nemaju hrabrosti za to. Oni bi na te izbore izašli i uradili sve da ih ne dobiju. I tu dolazimo do kraja - Vučić je u saradnji s partnerima iz belog sveta do srži obesmislio politiku u Srbiji. Iz tog ćorsokaka se ne vidi izlaz - pogotovo ne na mogućim izborima u septembru.
(Peščanik)