Nije se niko javio, ali to predsedniku nije smetalo da sa sobom povede Suzi, njenu tašnicu, te par pratećih budala, da mu aplaudiraju zato što se iživljava kao car.
Piše: MARKO VIDOJKOVIĆ / "Danas"
Od našeg specijalnog dopisnika stiže ekskluzivna reportaža o tome kako je predsednik stigao u Brisel i šta je tamo radio juče, pa i danas, zahvaljujući vremeplovu moćne United grupe.
Juče ujutru je predsednik, pre letenja za Brisel, organizovao sastanke sa nekim tamo svojim dripcima i kineskom ambasadorkom. Sa dripcima je glumio ludilo, a ambasadorku je, u svom najboljem maniru, zloupotrebio kao adut pred odlazak na šibanje po guzi u evropskoj prestonici.
Poruka je trebalo da bude: „Imamo još jednog vašeg neprijatelja s kojim se volimo.“
Predsednik Vučić je, prema satelitskim snimcima koje posedujemo, neko vreme klečao ispred ruske ambasade i vapio: „Molim vas, gospodine ambasadore, evo vi primite mene, ne moram ja vas, izgledaće super!“, međutim, sve što su moćni uređaji United grupe zabeležili iz ambasade je da je neko izgovorio „Pizdec“.
Onda je avion poleteo u deset i trideset. Prema uobičajenoj proceduri, predsednik je deset minuta po poletanju dobio nervni slom, polomio kvaku na avionskom veceu, vikao: „E sad niko neće srati a da ne možemo da ga vidimo!“, „Okrenite avion nazad, predomislio sam se!“
„Okrenite avion, ostala mi uključena velika ringla!“ „Okrenite avion, zaboravio sam nacistima da dam nova uputstva za LGBT+ prajd!“ Kad je video da nema ništa od okretanja aviona, drao se na prisutne novinarke, što ga je malo smirilo.
Kad su sleteli, rekao je „Oću pušim vutra, da vidimo čija je bolja“ „Predsedniče, u Belgiji smo“, podsetio ga je neko, a onda se predsednik na nju/njega drao.
Poređenje holandske vutre sa vutrom iz Jovanjice trebalo je da bude najvažniji poslovni deo ovog putovanja, pa je predsednik lomio kvake u hotelu, ne bi li se nekako smirio.
Onda bili neki sastanci, neki NATO, ništa strašno, nema veze, zašto na tome insistirate, da li ste svesni da su takva pitanja napad na predsednika i slična sranja.
E onda, ono što predsednik najviše voli – šoping. Suzi je u tašnici ponela sto osamdeset hiljada evra, za firerove nove patike, trenerku, duks i farmerke, a pošto to nije bilo dovoljno i za kačket, predsednik je lomio kvake u hotelu.
Još neki sastanci, možda da, možda ne, onda dosadna uštogljena diplomatska večera, na kojoj ne mogu da se lome čaše i kelneri šutiraju u dupe, međutim, posle nje, ono što predsednik najviše voli: druga večera.
Pitao je „Ko će sa mnom, idemo da šutiramo kelnere u dupe, pijemo najskuplja vina, krkamo najfinija mesa i bahatimo se ko najgora stoka! Ja častim!“
Nije se niko javio, ali to predsedniku nije smetalo da sa sobom povede Suzi, njenu tašnicu, te par pratećih budala, da mu aplaudiraju zato što se iživljava kao car.
Posle – ono što predsednik najviše voli: divlji noćni život, uz docnije lomljenje kvaka u hotelu, usled griže savesti. Danas neki levi sastanci, ništa bitno.
To vam je to. Živeo predsednik!
