Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Бањ­ска, страх на КиМ и срп­ска по­сла

Скуп­шти­на та­ко­зва­ног Ко­со­ва усво­ји­ла је, бр­зо и ла­ко, ре­зо­лу­ци­ју ко­јом се „осу­ђу­је те­ро­ри­стич­ки на­пад ко­ји је ор­га­ни­зо­ва­ла Ср­би­ја на ко­сов­ску по­ли­ци­ју 24. сеп­тем­бра”. Скуп­шти­на Ср­би­је о „слу­ча­ју Бањ­ска” ни­је рас­пра­вља­ла, али опо­зи­ци­ја тра­жи хит­ну сед­ни­цу о КиМ. Уко­ли­ко опо­зи­ци­о­ни зах­тев бу­де при­хва­ћен, су­де­ћи по пред­ло­же­ном днев­ном ре­ду и из­ја­ва­ма опо­зи­ци­о­них ли­де­ра, срп­ски пар­ла­мент не­ће бр­зо, ла­ко и је­дин­стве­но усво­ји­ти би­ло ка­кав до­ку­мент. На­про­тив, би­ће то још је­дан ме­ђу­соб­ни об­ра­чун вла­сти и опо­зи­ци­је на ште­ту Ср­би­је и Ср­ба с Ко­сме­та, овај пут ап­со­лут­но ује­ди­ње­них у стра­ху од при­штин­ског те­ро­ра.

Шта се тач­но до­го­ди­ло у се­лу Бањ­ска 24. сеп­тем­бра, ка­да је стра­да­ло че­тво­ро љу­ди – тро­је Ср­ба с Ко­сме­та и је­дан ал­бан­ски по­ли­ца­јац – за­што је до то­га до­шло баш у тре­нут­ку кад је Бе­о­град, пр­ви пут, био у ка­квој-та­квој пред­но­сти по­сле не­у­спе­лих пре­го­во­ра у Бри­се­лу, за шта је окри­вљен Ал­бин Кур­ти, ко је ор­га­ни­за­тор, шта је био циљ? Све су ово пи­та­ња ко­ја се у овом тре­нут­ку сва­ком од нас у овој зе­мљи с пра­вом ја­вља­ју, али не­ма од­го­во­ра, ни­ти се до њих мо­же ла­ко до­ћи, бу­ду­ћи да Бе­о­град не­ма баш ни­ка­кав при­ступ те­ре­ну где се тра­ге­ди­ја до­го­ди­ла, ни­ти је, не са­мо на­шим вла­сти­ма, не­го и Еулек­су до­зво­ље­но да уче­ству­ју у ис­тра­зи. Од­го­во­ри ко­је При­шти­на да­је мо­гу се на­зва­ти сва­ка­ко, осим као исти­ни­та ин­фор­ма­ци­ја.

Пре са­мо пет­на­е­стак да­на, пред­сед­ник Али­јан­се за бу­дућ­ност Ко­со­ва Ра­муш Ха­ра­ди­нај ре­као је да би „Ал­бин Кур­ти, по­сле не­у­спе­ха у Бри­се­лу, тре­ба­ло да под­не­се остав­ку”, те да „си­ту­а­ци­ја на­ста­ла по­сле то­га, ко­ја има тен­ден­ци­ју про­ду­бља­ва­ња кри­зе, мо­же про­у­зро­ко­ва­ти озбиљ­не по­сле­ди­це по гра­ђа­не Ко­со­ва”. У че­твр­так су и Ха­ра­ди­нај и ње­го­ви по­сла­ни­ци гла­са­ли за ре­зо­лу­ци­ју, а Ха­ра­ди­нај „стре­пи” од „еска­ла­ци­је на се­ве­ру”, за ко­ју је оп­ту­жио Ср­би­ју. По­хва­лио је „без­бед­но­сне ин­сти­ту­ци­је Ко­со­ва” и, по­сле са­стан­ка с пред­сед­ни­цом та­ко­зва­ног Ко­со­ва Вјо­сом Осма­ни, по­ру­чио: „Ни­ко не тре­ба да бу­де не­за­ин­те­ре­со­ван да ура­ди свој део по­сла, ни­ко на Ко­со­ву. Из­вр­ши­ће­мо сво­ју ду­жност у слу­жби зе­мље. По­треб­ни су нам си­гур­но­сни са­ве­зни­ци.” И по­сла­ник у срп­ском пар­ла­мен­ту Ша­ип Кам­бе­ри осу­ђу­је „те­ро­ри­стич­ки акт у Бањ­ској” и оче­ку­је да се „ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ко­нач­но су­прот­ста­ви де­ста­би­ли­зи­ра­ју­ћим под­сти­ца­ји­ма чи­ји је цен­тар у Бе­о­гра­ду”. Да­кле, не­ма ме­ђу Ал­бан­ци­ма на Ко­сме­ту вла­сти и опо­зи­ци­је ка­да је у пи­та­њу њи­хов на­ци­о­нал­ни ин­те­рес, а Кам­бе­ри је ту да при­по­мог­не, ко­ли­ко мо­же, е да би му се ис­пу­ни­ла же­ља да и, ка­ко он ка­же, „пре­шев­ска до­ли­на” бу­де део пре­го­во­ра из­ме­ђу „Ко­со­ва и Ср­би­је”, да би се та­ко до­шло до оства­ре­ња же­ље о при­па­ја­њу три оп­шти­не с ју­га Ср­би­је та­ко­зва­ном Ко­со­ву, ка­да је већ про­па­ла ору­жа­на по­бу­на по­сле 2000. го­ди­не.

Ал­бан­ци су, да­кле, ап­со­лут­но је­дин­стве­ни у осу­ди „те­ро­ри­стич­ког чи­на”, зна­ју и ко је крив, Ср­би­ја, да­бо­ме. Је­дин­стве­ни су и Ср­би на Ко­сме­ту и они ко­ји жи­ве на се­ве­ру и ју­жно од Ибра, у стра­ху од при­штин­ског те­ро­ра. И они у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци и они у Гра­ча­ни­ци, упр­кос стра­ху, иза­шли су да упа­ле све­ће за сво­је уби­је­не су­на­род­ни­ке, ко­ји ни за ког од њих ни­су ни­ка­кви те­ро­ри­сти. На­жа­лост, у цен­трал­ној Ср­би­ји, ме­ђу­тим, ова стра­шна тра­ге­ди­ја је, из­гле­да, са­мо још јед­на те­ма за ме­ђу­соб­не сва­ђе, увре­де и оп­ту­жбе. И за ску­пља­ње по­ли­тич­ких по­е­на уочи бр­зо до­ла­зе­ћих из­бо­ра.

Власт у Ср­би­ји би­ла је, очи­то, пот­пу­но за­те­че­на оним што се до­го­ди­ло у Бањ­ској. Пр­ве ин­фор­ма­ци­је ко­је је срп­ска јав­ност до­би­ла би­ле су вр­ло шту­ре. По­сле обра­ћа­ња пред­сед­ни­ка Алек­сан­дра Ву­чи­ћа ни­смо би­ли ни­шта па­мет­ни­ји не­го пре то­га. Ву­чић је ка­зао да је је­ди­но си­гу­ран да је за тра­ге­ди­ју крив Кур­ти­јев те­рор, ко­ји Ср­би ви­ше не мо­гу да под­не­су. Под­се­тио је и да већ ме­се­ци­ма упо­зо­ра­ва ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу да Кур­ти­јев те­рор мо­же да до­ве­де до ова­ко не­че­га и да га ни­ко ни­је слу­шао. Го­во­рио је то и у број­ним ин­тер­вју­и­ма и обра­ћа­њи­ма ов­де, а ни­је га чуо са­мо онај ко ни­је хтео да га чу­је. Осу­дио је и уби­ство ал­бан­ског по­ли­цај­ца, без, ка­ко је ре­као, али – „не­ма оправ­да­ња за то”.

И пре ње­го­вог обра­ћа­ња из опо­зи­ци­о­них ре­до­ва су по­ле­те­ле оп­ту­жбе пре­ма ње­му, а по­сле то­га се сру­чи­ла ла­ви­на. Је­сте да је Кур­ти крив, али пре све­га, ка­ко су ис­ти­ца­ли, Ву­чић и ње­го­ва „на­ка­рад­на по­ли­ти­ка” су кри­ви. „Сто по­сто” је знао шта се до­га­ђа, ако баш ни­је сам ор­га­ни­за­тор, „ње­гов Ми­лан Ра­до­и­чић је то ура­дио”, од­мах мо­ра да под­не­се остав­ку... Утвр­ђи­ва­ло се и за ко­га је про­гла­шен дан жа­ло­сти у Ср­би­ји, са­мо за Ср­бе, или и за ал­бан­ског по­ли­цај­ца, Ву­чић је ка­зао за све, али не­ма ве­зе, ни­је ту за­у­ста­вље­на рас­пра­ва на ту те­му. А тек кри­ви­ца Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, ко­ја је, што се ти­че по­је­ди­них опо­зи­ци­о­на­ра, глав­на у скла­ди­ште­њу оруж­ја. Ка­же До­бри­ца Ве­се­ли­но­вић из Зе­ле­но-ле­вог фрон­та да је сви­ма све ја­сно и да оно што „по­ка­зу­је раз­ме­ре мо­рал­не кри­зе је­сте то што се еки­па у не­де­љу кри­ла у ма­на­сти­ру”. Ве­се­ли­но­ви­ћу баш ни­шта не зна­чи са­оп­ште­ње Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, то је си­гур­но „цр­кве­на уј­дур­ма”, та­ко ка­жу бри­тан­ска пар­ла­мен­тар­ка Али­ша Кернс и Ве­сли Кларк, онај што нас је већ јед­ном бом­бар­до­вао и до да­нас жа­ли што ни­је с тру­па­ма ушао у Бе­о­град. То су, из­гле­да, за не­ке ов­де љу­ди вред­ни по­ве­ре­ња. Ње­гов стра­нач­ки ко­ле­га Ра­до­мир Ла­зо­вић је за рас­пра­ву у Скуп­шти­ни Ср­би­је о „де­ша­ва­њи­ма у Бањ­ској, али и о то­ме шта је уоп­ште по­ли­ти­ка Ср­би­је пре­ма Ко­со­ву, осим Ву­чи­ће­вих ма­ни­пу­ла­ци­ја”. Ка­ква је њи­хо­ва по­ли­ти­ка пре­ма овом пи­та­њу – не от­кри­ва.

Од „де­сних” опо­зи­ци­о­на­ра смо чу­ли да тре­ба од­мах од­ба­ци­ти фран­цу­ско-не­мач­ки спо­ра­зум, пре­ки­ну­ти пре­го­во­ре у Бри­се­лу, вра­ти­ти их у УН... Ми­о­драг Га­ври­ло­вић (ДС) ре­као је: „Има­те не­су­ви­сле из­ја­ве пред­сед­ни­ка о то­ме шта се за­и­ста де­си­ло и мо­же­мо да прет­по­ста­ви­мо да они тач­но зна­ју због че­га су то ура­ди­ли. Са­ма ћут­ња вла­сти о то­ме шта се де­си­ло у Бањ­ској и на­кнад­но про­гла­ше­ње да­на жа­ло­сти го­во­ри да се не­што зна о то­ме.”

Сте­фан Јо­ва­но­вић (НС) кон­ста­ту­је да је, „на­кон тра­гич­них де­ша­ва­ња, по­ли­ти­ка пред­сед­ни­ка Ср­би­је на Ко­со­ву до­жи­ве­ла крах”. Рад­ми­ла Ва­сић (Две­ри) ка­за­ла је да је „ово што се де­си­ло на­ци­о­нал­на тра­ге­ди­ја” и ис­та­кла: „Уби­је­ни Ср­би су жр­тве те­ро­ри­стич­ких и се­це­си­о­ни­стич­ких ин­сти­ту­ци­ја Ал­би­на Кур­ти­ја, а он је пот­по­мог­нут за­пад­ним цен­три­ма мо­ћи. Ме­ђу­тим, не­до­пу­сти­во је у овим тре­ну­ци­ма да­ва­ти по­др­шку пред­сед­ни­ку Алек­сан­дру Ву­чи­ћу, али тре­ба да бу­де­мо је­дин­стве­ни у да­ва­њу по­др­шке Ср­би­ма на Ко­со­ву. Мо­ра пре­ста­ти овај те­рор и бру­тал­но пре­би­ја­ње Ср­ба.”

Слич­не ре­ак­ци­је чу­ле су се од свих опо­зи­ци­о­них стра­на­ка, а Две­ри, На­род­на стран­ка и За­вет­ни­ци зва­нич­но су за­тра­жи­ли сед­ни­цу Скуп­шти­не Ср­би­је, за шта, бар пре­ма на­ја­ва­ма, има­ју по­др­шку и про­за­пад­не опо­зи­ци­је. На днев­ном ре­ду би би­ле две тач­ке – без­бед­но­сна си­ту­а­ци­ја и по­сле­ди­це фран­цу­ско-не­мач­ког спо­ра­зу­ма. Ни­су са­оп­шти­ли да ли су при­пре­ми­ли не­ки до­ку­мент ко­ји би на кра­ју био пред­мет гла­са­ња. Ни­смо чу­ли ни ка­кве би по­сле­ди­це би­ле ако пре­ки­не­мо ди­ја­лог, с чим би се Ср­би­ја су­о­чи­ла и ка­ко би се с њи­ма из­бо­ри­ла. Ни­смо чу­ли, ни­ти мо­же­мо чу­ти ка­ко ће се тач­но спре­чи­ти Кур­ти­јев те­рор и пре­би­ја­ње Ср­ба на КиМ. Чу­ли смо да ће се тра­жи­ти по­вра­так срп­ске вој­ске на КиМ у скла­ду с Ре­зо­лу­ци­јом 1244, ко­ју смо већ тра­жи­ли и би­ли од­би­је­ни. Шта ће се де­си­ти ако опет тра­жи­мо и опет нас од­би­ју? Мно­го то­га ни­смо чу­ли, а све по­бро­ја­но би­ће, уко­ли­ко бу­де за­ка­за­на сед­ни­це Скуп­шти­не Ср­би­је, по­но­вље­но у скуп­штин­ској рас­пра­ви. Ђор­ђе Ми­ке­тић из по­сла­нич­ког клу­ба „Мо­ра­мо – За­јед­но” на­ја­вио је и да тре­ба тра­жи­ти ан­кет­ни од­бор ко­ји ће да утвр­ди шта се ствар­но де­си­ло у Бањ­ској. Ваљ­да би тај ан­кет­ни од­бор по­звао Свеч­љу да ка­же ка­ко је то би­ло и да до­ста­ви до­ку­мен­та­ци­ју.

Сви­ма нам тре­ба­ју од­го­во­ри, сви же­ли­мо да зна­мо шта се де­си­ло и, пре све­га, ко иза ово­га сто­ји и с ко­јим ци­љем, а на­ше вла­сти су по­че­ле да до­ла­зе до не­ких ин­фор­ма­ци­ја, спо­ро и те­шко, али от­кри­ва се по­не­што. Ко зна да ли ће­мо икад ус­пе­ти да до­ђе­мо до пра­ве исти­не, али ра­све­тља­ва­њу са­свим си­гур­но не­ће по­мо­ћи на­ше сва­ђе. А ка­ква је си­ту­а­ци­ја на КиМ нај­ре­чи­ти­је је опи­сао ли­дер Гра­ђан­ске ини­ци­ја­ти­ве „Срп­ски оп­ста­нак” Алек­сан­дар Ар­се­ни­је­вић из Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це: „Спу­ште­не су за­ста­ве, спу­ште­не су гла­ве ста­нов­ни­ка. Оно што је при­сут­но је­сте све ве­ћи страх од од­ма­зде При­шти­не. Мо­ра­ју се за­пи­та­ти сви чи­ни­о­ци шта је то што је до­ве­ло до то­га да, иако су сви упо­зо­ра­ва­ли ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу на са­стан­ци­ма, а и јав­но све ак­те­ре да до ово­га мо­же до­ћи и го­ди­ну и по уна­зад. За­што се све то гу­ра­ло под те­пих. По­ред ме­ђу­на­род­не ис­тра­ге ко­ја мо­ра би­ти спро­ве­де­на за по­сле­ди­це, мо­ра би­ти спро­ве­де­на и за узрок де­ша­ва­ња, као и да се у об­зир узму све при­ја­ве на­ших гра­ђа­на.”

Сви ко­ји ола­ко из­но­се раз­не „исти­не” и оп­ту­жбе мо­гли би да по­гле­да­ју ка­ко је на но­ви­нар­ско пи­та­ње о по­на­ша­њу Срп­ске ли­сте у овој си­ту­а­ци­ји од­го­во­рио Ар­се­ни­је­вић: „Ми­слим да ни­је вре­ме за стран­ча­ре­ње и по­ли­ти­ча­ре­ње, иако бих имао сва­шта да ка­жем на ту те­му.”  За све нас је вре­ме да не­што на­у­чи­мо од Ал­ба­на­ца.