Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Бањска у мирису барута

Бањска – До зуба наоружани специјалци Приштине, са фантомкама на главама, већ пети дан непрекидно стоје на Балабану, на скретању за Бањску, али ипак без легитимисања улазимо у атар Јошевика. То је село у месној заједници Бањска, у звечанској општини, од којег настављамо даље ка самој Бањској, месту које је у суботу на недељу било поприште правог малог рата између групе непознатих лица и албанских специјалаца Росу.

Опет без икакве контроле, прелазимо и мост преко Бањске реке, где још увек стоје два камиона изврнута на страну, а маскирани специјалци поред блиндираног возила држе прсте на орозу пушака.

Испред Рајске бање никог. На паркингу један комби, врата на бањским базенима затворена.

– Добар дан – говоримо још с капије одакле из дворишта назиремо казан у којем се пече ракија.

– Ајте, изволите! Добро дошли – одговара нам добро познато лице. С њим смо својевремено ишли подно саме Рогозне, планине са чијих су висова албански снајперисти убили Стефана Недељковића, Игора Миленковића и Бојана Мијаиловића, момке из Звечана и Лепосавића.

Са брда Орловац, с којег се цела Бањска види као на длану, покошено је троје Срба, „тамо у клече”, у густој шуми око манастира.

У дворишту смо Мирослава Милосављевића (65), пензионисаног радника Општине Звечан, који је те ноћи, када је „све кренуло”, само са супругом био у кући.

Ћерка и зет и двоје унучади, син са женом и двоје деце даље су у селу.

– И они су у Бањској, овде се скућили, али хвала Богу да ту ноћ нико од деце није био код мене. Бар су мало били скрајнути – говори Мирослав, нудећи нас још врућом ракијом из казана који је јутрос подложио.

– Шта да вам кажем. Видите где ми је кућа. Ту, где пролазе сви када дођу у Бањску, било да се о добром ради, било да је кô ово сад, прави мали рат – прича и показује руком на манастирски конак који се скоро па наслонио на његово двориште.

– Око два сата иза поноћи кренуло је да брекће. Поскакасмо жена и ја, ал’ не отварамо врата. Мркла ноћ. Само чујемо како звижде меци, брекћу рафали, отуд и одовуд. Шта да вам причам. Не поновило се – прича Мирослав, звани Лико, док седимо на клупи у дворишту подно самог манастира. Њему су по претресу куће и окућнице наоружани албански специјалци узели ловачку пушку. Каже, имао је дозволу Унмика, али не и дозволу Еулекса.

Паркирано упаљено блиндирано возило Росу стоји у центру Бањске, на тргу где је пошта на којој се вијори српска тробојка, а коју су специјалци у понедељак обили и однели „вредна документа” и компјутере, како су саопштили из београдске дирекције. Ту су и две продавнице, амбуланта и кафана у којој затичемо неколико момака који не хтедоше да причају. Оно возило Росу брекће, „блинда”, тешки звук се пролама центром.

Прођоше и два возила италијанског Кфора.

Од житеља на улици никог. Као да се ниједна српска душа Бањском не креће. Испред продавнице у коју је тек јуче ујутро дошао комби са хлебом, пошто је газда у среду ишао у Србовац и Грабовац те „позајмио” неколико векни, два специјалца са упереним пушкама.

Група од десетак специјалаца се спушта одозго, од манастира Бањске, православне светиње из 14. века, задужбине Немањића.

С висова Рогозне манастирски комплекс кô на длану. Испред конака никог не беше, али врата су одшкринута.

Ту, у конаку, у ноћи у суботу на недељу и цео дан до понедељка била је група верника са оцем Данилом, чекајући расплет. И њих и госте Рајске бање тек је Кфор, како чујемо, у понедељак евакуисао.

Чујемо и да се ниједан припадник Кфора није појавио ни у ноћи док се размењивала ватра, ни у недељу кад се спорадично пуцало, а тек су дошли дан касније.

– Није тачно да су овде били у недељу. Амерички Кфор је дошао тек у понедељак. Зар нас тако чувају? Мислили смо ту ноћ да нико жив из Бањске неће да претекне. Телефонске везе су биле у прекиду, а у недељу само тутњи косовска полиција, тутње оклопна и блиндирана возила, јуре ка манастиру, искачу маскирани и са пушкама на готовс косовски специјалци. Цела Бањска је била под димом барута, шок-бомби и сузавца. Шта да вам кажем... Не дао Бог ово никоме. Овде је био рат – говори мештанин Бањске којег смо јуче затекли с кесом хлеба и „штеком” цигара.

Вели, има брашна код куће. „Није нама до ’леба, нама је до мира”, одмахује руком и одлази даље.

Све време пута ка манастиру изнад нас кружи дрон. У једном моменту се спустио, руком да га дохватиш.

Пред манастирском капијом опет брекће блиндирано возило специјалаца, врви од албанских новинара. Ту је и једна српска новинарска екипа.

У манастир се не може. Врата, која су упадом возила у недељу разваљена, бејаху „здрава”. Поправили их.

Онај дрон и даље изнад нас. Чини се иде за нама. Зуји, у мозак удара.

Још једно блиндирано полицијско возило на паркингу и три полицијска са обележјем са стране.

У једном пси трагачи, храни их полицајац.

Приђосмо, умало бокс да развале. Задали се, лају.

Заменик директора косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани још је овде. Питамо га колико има полицајаца и да ли осим Росу, који су видљиви, има и оних из ФИТ јединице, оних за „брза дејства”.

– Специјалне јединице су ту и оне с псима, јединице К9. С псима претражујемо терен – одговара, а на питање до када ће да траје „опсадно стање Бањске” слеже раменима.

– Кад одлучи дирекција у Приштини – у трку рече.

Изнад манастирске смо порте ограђене металном жицом. Чусмо доле у центру да је Росу у манастиру све испретурао тражећи оружје. Старешину манастира, оца Данила, од недеље нико није виђао.

– Ту је, у манастиру, не излази. Нека нам је Бог свима у помоћи. И оном тамо којег је Росу пендрецима тукла, јер је имао војничку кошуљу. Немојте к њему. Није добро – говори нам мештанин с којим кроз шибље и огроздао кô крв црвен необран дрен разменисмо неку реч.

И он шапуће, као и ми. У Бањској се од недеље не прича гласно. И не прича се много.

Поглед нам иде ка оном брду, ка Орловцу, које се међи са засеоком Трешњица, одакле, сасвим сигурно, као на длану и нас кроз „снајперско око” може да нациља албанска, снајперска рука.

Дебело загазило подне, а ту у центру из тек пристиглог аутобуса из Косовске Митровице изађоше жена и двоје деце.

Осмолетка „Бановић Страхиња” је и даље под кључем.

Туга је сколила Бањску. Сваки Србин је овде даноноћно на обарачу албанског специјалца и снајперисте који су распоређени свуд око села, и дубље, горе до саме линије са централном Србијом.

Надалеко чувену бању Бањску, село са 500 српских душа, покрио је мук и страх. Покрила неизвесност. Један младић из села је у Подујеву, у затвору, где га као учесника својеврсног „малог рата” терете за тероризам.