Foto: Wilfried Hoesl

Ponovo je Petrenko zajedno sa gostom režiserom Kžištofom Varlikovskim sarađivao i u ovoj produkciji. Poslednji put je to bilo takođe u Štrausovoj operi „Žena bez senki“ (2013). U naslovnoj ulozi je pevala sopran Marliz Petersen sa Vofgangom Kohom kao Johanaanom (Jovanom), Mihaelom Šusterom kao Herodijom, Volfgangom Ablinger-Šperhake kao Herodom i Pavol Breslikom kao Narabotom.

Varlikovski ispituje u svojoj inscenaciji Salome kako se slika o drugome, stranom, o Jevrejinu, ali i čulnom, dekadentnom i perverznom, stvarala, da bi decenijama docnije razvila svoje delovanje. Za to on bira prostorne i vremenske međe i smešta gozbu u jednu prisilnu zajednicu za vreme Drugog svetskog rata. Jedna grupa ljudi se nada u skrovištu da će izbeći preteću hajku. U odnosu na ovu trajnu opasnost ona na novi način iskušava šta su život i smrt, kakvu ulogu ima greh, praštanje, laž i integritet.

U ovoj ekstremnoj situaciji jedna mlada žena razvija svoju želju za razaranjem kao svojevrsni vid pravde u odnosu na konfrontaciju sa Johanaanom i njegovim moralom bez milosti.

„Vrlo mi je žao što je Rihard Štraus komponovao tu Salome. Ja ga inače volim, ali time je samom sebi naneo štetu“, veli car Vilhelm II o Štrausovoj „Salome“ koja je 1905. praizvedena u Drezdenu. To je bio jedan svesni skandal, koji je Štraus svojom trećom operom izazvao. Već libreto ove drame u jednom činu, po tekstu Oskara Vajlda, bio je na meti cenzure. Čak su se i solisti tada opirali ovom muzički izuzetnom projektu i neuobičajenoj fabuli. Mlada princeza na dvoru svoga očuha Heroda želi zatočenog Johanaana, koji će je odbiti. Na jednom banketu Herod nudi Salome da će joj, za jedan ples, uslištiti šta god bude želela. Salome pristaje i, nakon plesa, traži glavu i time smrt zatočenika. Tako će uspeti da poljubi usta odrubljene glave Johanaana. Tadašnje praizvođenje kao da je pogodilo nerv vremena – opera je postala uspešna i Štraus je od prihoda mogao da sebi sagradi vilu u Garmišu. U centru dela stoji igra Salome oko kojeg je opera strukturalno komponovana sa egzotičnim zvukom. Literarna podloga o odbijanju bez respekta je preuzeta iz proznog Vajldovog teksta, a muzika mestimično psihološki produbljuje karaktere.

Ali ova u holokaust preneta istorija ostaje bez ikakvog spoja sa erotskom opsesijom o kojoj opera pripoveda. Čega ima u želji Salome za ubistvom Johanaana što asocira na ubistvo evropskih Jevreja, ostaje nerešeno i mimo svih asocijativnih suptilnosti. Poruka režije gađa u prazno.

Publika je oduševljeno pozdravila ovu premijeru kojom je Operski festival otvoren. Na prvom mestu je publika frenetično pozdravila Marliz Petersen, kao i muzičku pratnju na čelu sa generalnim muzičkim direktorom Kirilom Petrenkom, dok je glasnim uzvicima negodovanja uzvikivala „buu“ režiseru produkcije Kžištofu Varlikovskom.