Serbia

Дебата о изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Организација цивилног друштва "Партнери Србија" заједно с члановима Коалиције за слободу приступа информацијама организовала је јавни догађај с циљем да се отвори шира јавна дебата о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Измене тог закона умањују права грађана, а штите органе јавне власти, заједничка је порука учесника тог догађаја.

Модераторка догађаја Ана Тоскић Цветиновић и извршна директорка организације "Партнери Србија" подсетила је,  да је процес измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја траје дуже од три године, а да је обавеза измене тог Закона предвиђена Акционим планом за поглавље 23, Акционим планом иницијативе Партнерство за отворену управу, стратегијом реформе јавне управе, Акционим планом за спровођење медијске стратегије, и другим.

Указала је да је тај процес после паузе од годину дана настављен у јануару, формирањем нове радне групе од стране МДУЛС која је имала задатак да изради нацрт закона.

Подсетила је да су у саставу радне групе били искључиво представници органа власти, дакле обвезника закона, као и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Додала је да није било представника медија, академске заједнице и цивилног сектора, и да су тек након реакције Националног конвента за Европску унију и Коалиције за слободу приступа информацијама, након које је уследила интервенције премијерке Ане Брнабић, представници сектора укључени у рад радне групе, али без могућности да гласају о предлозима који ће ући у текст Нацрта.

"Нацрт битно умањује достигнути ниво права јавности"

Панелисти су били Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија", Павле Димитријевић из организације "Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА)", Тања Максић из медијске организације "БИРН", и Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. 

Већина је констатовала да предложени Нацрт битно умањује достигнути ниво права јавности да зна, а да истовремено не адресира проблеме уочене током година примене Закона.

Немања Ненадић из "Транспарентност Србија" представио је које су то одредбе за које Коалиција за слободу приступа информацијама сматра да су посебно штетне, а које су детаљно представљене у документу Црвене линије.

Према његовом мишљењу, ако се Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја мења да би се поправио, те да би се решили неки проблеми из праксе, а то пише и у различитим акционим плановима у којима се спомиње Закон, онда ни једна његова одредба не би смела да се квари, што се сада управо дешава.

Посебно је истакао да је штетно изузимање верских заједница и политичких странака из круга обвезника Закона, као и укључивање Народне банке Србије у круг обвезника против којих не може бити изјављена жалба Поверенику у случају недостављања информација.

Такође, спорно је то што предвиђени Нацрт сада садржи девет могућих основа за ограничење права на приступ информацијама док је претходни садржао само пет, што указује на умањење права грађана у области права на приступ информацијама.

Димитријевић: Измене утичу на судбине и права свих грађана

Павле Димитријевић из организације ЦРТА се осврнуо на значај предложених измена Закона по грађане и грађански активизам. Констатовао је да измене овог Закона утичу на судбине и права свих грађана Србије, те да је утисак да измене иду у корист органа јавне власти, а на штету права грађана.

Тања Максић из БИРН-а је истакла да "смо опет смо у ситуацији да морамо да бранимо већ стечена права". Нагласила је да је овај Закон неизмерно важан алат за рад медија и да сваки пут када орган јавне власти ускрати информације новинару ускраћено је право јавности да нешто сазна.

Повереник Милан Мариновић истакао је да није добро што МДУЛС као предлагач Нацрта није организовао јавну дебату, попут ове, организоване од стране Коалиције за слободу приступа информацијама, те да се слаже са Црвеним линијама које су изнете од стране представника цивилног сектора.

Као кључно је истакао проблем неизвршења решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, и изостанак реакције Владе у случајевима у којима би требало да обезбеди извршење решења Повереника.

Као позитивно решење које се уводи Нацртом истакао је могућност да Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности издаје прекршајне налоге оним органима јавне власти који не поступе по захтеву тражиоца у законском року.

У вези са надзором над Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који је препознат као један од кључних проблема у примени Закона, а који је поверен Управном инспекторату (МДУЛС), који своја овлашћења недовољно спроводи, истакао је да се слаже са иницијативом цивилног сектора да надзор спроводи Повереник, али да за ово решење очигледно није било довољно политичке воље.

Током дискусије учесници панела покренули су још низ важних спорних питања у вези с Нацртом закона.

Спорна ограничења у вези са заштитом животне средине

Мирко Поповић из еколошке организације РЕРИ, нагласио је као посебно спорно ново ограничење које се односи на информације у вези са заштитом животне средине.             

Истакао је да ако је намера била да се Закон усклади са еколошким директивама и конвенцијама на које се обавезала Србија, овако дефинисано ограничење није у складу са том сврхом, јер ти међународни документи имају за сврху да се информације о животној средини учине доступним у највећој могућој мери.

Родољуб Шабић, адвокат и бивши Повереник, истакао је да чињеница да је број ограничења од права на приступ информацијама од јавног значаја повећан говори или да су нова ограничења неуставна, јер се њима умањује достигнути ниво права, што је противно Уставу Србије, или да су непотребна, јер су ти потенцијално супротстављени интереси праву на информације већ заштићени кроз постојећа ограничења.

Неколико учесника се осврнуло и на питање одређивања ко је одговоран у органу јавне власти у ситуацијама када орган не поступи по захтеву тражиоца информација.

Истакнуто је да предложено решење по којем то може бити и руководилац органа или овлашћено лице у органу јавне власти које поступа по захтевима за приступ информацијама штетно, јер у пракси одлуку о томе да ли ће се информација доставити доноси надређени односно руководилац органа власти.

На догађај су позвани и представници Министарства државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС), које је надлежно за процес измена Закона, као и чланови радне групе која је израдила Нацрт Закона о измена и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, али се нису одазвали позиву. 

Ана Тоскић Цветиновић позвала је све заинтересоване да се активно укључе у процес јавне расправе о Закону, и доставе своје примедбе и коментаре на Нацрт  Закона до 16. јуна Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Football news:

Chiesa Ob 1-0 with Wales: We proved that every Italian player can perform successfully
Denmark has an unusual coach-philosopher: he turned children's football around, looked for the principles of the national team with the former prime Minister
Football has become uninteresting. 60% of the time, players roll the ball in their own half. Honorary President of the Russian Federation Vyacheslav Koloskov shared his opinion about the entertainment of Euro 2020
Coach of Finland before Belgium: We can even take the first place in the group. Just fantastic
Atalanta can offer 20 million euros to Bologna for the defender of the Japanese national team Tomiyasu
De Bruyne, Eden Hazard and Witzel will start against Finland, Thorgan Hazard will not play due to injury
Chalhanoglu on Euro exit: Turkey has a young team, it will progress