Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Дозвољени минус се све мање користи

Камата на дозвољени минус или прекорачење у коришћењу средстава код банке „жуља” многе кориснике. Висока је, али је за многе начин да прегурају месец. Према подацима Народне банке Србије (НБС) просечна камата на дозвољено прекорачење за свих 19 банака износила је у јулу 28,84 одсто на годишњем нивоу. То значи да има и нижих и виших цена овог производа како га банке називају. Најнижа је 19,88, а највиша 33,28 процената. Већина наплаћује између 20 и 30 одсто годишње.

Одлазак у црвено, тачније у недозвољени минус тек кошта. Банке на такву врсту прекорачења у просеку наплаћују 32,09 процената, мада има и једна банка која наплаћује 55 одсто годишње. Ударац по џепу, истини за вољу, није једина санкција када неко оде у недозвољени минус, већ је то више лоша слика нечијих финансија што постаје ограничење за добијање кредита, чекова, кредитних картица…

Према подацима Удружења банака Србије на крају августа становништву је било одобрено 43,5 милијарди динара позајмице по текућим рачунима становништва. У просеку по текућем рачуну је одобрено 43.530 динара позајмице. Учешће доцње, односно кашњења, у износу дозвољеног прекорачења сада је осам одсто, док је пре годину дана било 11,4 процента.

Из НБС наводе да је од јануара 2014. године, откад они објављују појединачне податке по банкама, до јула 2023. просечна пондерисана каматна стопа на дозвољена прекорачења становништва смањена за 4,8 процентних поена. Када је реч о недозвољеним прекорачењима становништва по текућем рачуну, у истом периоду просечна пондерисана каматна стопа смањена је за 12,1 процентни поен. Тренутно учешће прекорачења (и дозвољених и недозвољених) по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву износи свега 1,4 одсто, док је у јануару 2014. ово учешће било четири процента.

„Ниско учешће прекорачења, и дозвољених и недозвољених, по текућем рачуну у укупном стању кредита је и очекивано с обзиром на то да позајмице по текућем рачуну представљају један од најскупљих видова кредитирања, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни. Из НБС-а су увек упозоравали грађане да би ове врсте позајмица требало узимати само у крајњој нужди и у краћем периоду. То не значи да не треба да користе ове позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на основу информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим је сигурно да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока отплате и ниже каматне стопе, грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара него позајмице по текућем рачуну”, напомињу из НБС-а.

Прописи свих земаља настоје да заштите дужнике који су већином у изнудици да поменуто користе. Као што је „Политика” недавно писала Европски парламент је пре десетак дана потврдио Директиву о потрошачким кредитима и земље чланице ће морати да у наредне три године унесу ове одредбе у своје законе. Већина је нагласила одредбу која се односи на прекорачења по рачуну која по новим правилима неће више моћи да се наплаћују одједном, док ће укидање права на дозвољени минус морати да се најави унапред и наплати у чак 12 рата. Банке ће само уз сагласности клијената моћи да повећавају минус на рачуну јер се тим увећањем грађани доводе у опасност да пређу у недозвољено прекорачење где се наплаћују много веће камате.