Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

ЕПС гра­ди пр­ви ве­тро­парк

Кле­нов­ник – Ве­тро­парк пи­лот-пр­о­је­кат „Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је” сна­ге 66 ме­га­ва­ти пр­ву ко­ли­чи­ну елек­трич­не енер­ги­је мо­гао би да ис­по­ру­чи по­чет­ком 2025. го­ди­не, на­ја­вио је ју­че то­ком оби­ла­ска пр­о­сто­ра на ко­ме ће се обје­кат гра­ди­ти Пре­драг Ђор­ђе­вић, глав­ни ру­ко­во­ди­лац овог по­ду­хва­та у ЕПС-у.

– Пр­о­је­кат се са­сто­ји од 20 ве­тро­тур­би­на 3,3 ме­га­ва­та. Пла­ни­ра­на го­ди­шња пр­о­из­вод­ња ве­тро­пар­ка „Ко­сто­лац” је 184 ми­ли­о­на ки­ло­ват-ча­со­ва го­ди­шње што је до­вољ­но за снаб­де­ва­ње зе­ле­ном енер­ги­јом око 30.000 до­ма­ћин­ста­ва – об­ја­снио је Ђор­ђе­вић.

Фи­нан­си­ра се из кре­ди­та КфВ бан­ке у вред­но­сти од 80 ми­ли­о­на евра, а циљ је да се по­ве­ћа уче­шће чи­сте енер­ги­је у укуп­ном енер­гет­ском мик­су Ср­би­је.

Ве­тро­парк ће се пр­о­сти­ра­ти на ло­ка­ци­ја­ма Дрм­но, Пет­ка, Ћи­ри­ко­вац и Кле­нов­ник на ме­сту ис­цр­пље­них по­вр­шин­ских ко­по­ва и од­ла­га­ли­шта тер­мо­е­лек­тра­не и ко­по­ва „Ко­сто­лац”.

Осим ве­тро­пар­ка у пла­ну је град­ња и со­лар­не елек­тра­не „Пет­ка”. Реч је о пр­вом фо­то­на­пон­ском по­стро­је­њу ко­је ће се гра­ди­ти на од­ла­га­ли­шту по­вр­шин­ског ко­па „Ћи­ри­ко­вац” ин­ста­ли­са­не сна­ге од 9,75 ме­га­ва­ти и го­ди­шњом пр­о­из­вод­њом од 15,6 ги­га­ват-ча­со­ва. Пла­ни­ра­на вред­ност ин­ве­сти­ци­ја је 1,3 ми­ли­јар­де ди­на­ра и фи­нан­си­ра се нов­цем ЕПС-а, ка­же Жељ­ко Илић, ди­рек­тор за пр­о­из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је у Ко­стол­цу. Пред­ви­ђе­ни рок за ре­а­ли­за­ци­ју је 15 ме­се­ци и оче­ку­је се да „Пет­ка” бу­де на мре­жи кра­јем 2024. го­ди­не.

Ин­ве­сти­ци­ја у из­град­њу со­лар­не елек­тра­не је еко­ном­ски ис­пла­ти­ва. Ра­чу­ни­ца по­ка­зу­је да је пе­ри­од по­вра­ћа­ја уло­же­них сред­ста­ва 12 го­ди­на, а екс­пло­а­та­ци­ја елек­тра­не тра­ја­ће 25 го­ди­на. По­сле то­га ме­ња­ју се са­мо па­не­ли док оста­ју кон­струк­ци­је, пу­те­ви и ин­фра­струк­ту­ра, ко­ји чи­не зна­тан део укуп­ног ула­га­ња.

Ин­те­ре­сант­но је да па­не­ли­ма не од­го­ва­ра ја­ко сун­це, већ оп­ти­мал­на тем­пе­ра­ту­ра од 24 до 25 сте­пе­ни, па чак и ка­да је облач­но стру­ја мо­же да се пр­о­из­во­ди.

Тер­мо­е­лек­тра­на пр­о­из­во­ди гипс и пе­пео

Тер­мо­е­лек­тра­на „Ко­сто­лац Б” већ го­ди­на­ма пр­о­из­во­ди и из­во­зи пе­пео и гипс. Као нус­про­и­звод са­го­ре­ва­ња угља го­ди­шње се пр­о­из­ве­де 350.000 то­на гип­са, а пе­пе­ла ми­ли­он то­на. Гип­са не­ма ни на за­ли­ха­ма и це­на је сим­бо­лич­на око 1,5 цен­ти, али се тим по­кри­ва део тр­о­шко­ва од­сум­по­ра­ва­ња и што је нај­ва­жни­је не­ма га на де­по­ни­ји. Пе­пео се ко­ри­сти у пр­о­из­вод­њи це­мен­та и пут­ној ин­фра­струк­ту­ри док се гипс углав­ном из­во­зи.