Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Ерик Вијар: Историја нам помаже да разјаснимо садашњост

Француски писац Ерик Вијар рекао је вечерас да нове генерације писаца нису одустале од тога да постану нови Џејмс Џојс и да су га охрабрили разговори са српским гимназијалцима.

На књижевној вечери, у испуњеном простору Француског института, Вијар је у разговору са модератором, српским писцем Вулетом Журићем оценио да је књижевност помешана са догађајима из свакодневног живота, и да су писци и читаоци утопљени у кооридинате времена своје историје.

Према његовим речима, писање је почело је у древној Месопотамији, када су писари урезивали рачуне за своје газде, да би се постепено појавили родослови краљева и богова, а потом приповедање.

Вијар је приметио да се још код Хомера виде властодршци, а мало се говори о народу, док Марсел Пруст најпре пише фасцинирано о француском племству, да би се полако претворио у његовог критичара и оштрог циника.

Књижевност се тако почиње бавити реалистичношћу друштвеног живота, што је доводи до питања једнакости људи, навео је Вијар, који борави ових дана у Србији на позив новосадског Међународног фестивала прозе „Просефест”, Академске књиге и Француског института.

Упитан каква носи искуства у недавном разговору са гимназијалцима у Сремским Карловцима, Вијар је приметио да је битно да се књижевност кроз време покушавала борити против власти, упркос ауторитетима под којим је писана, и да покушава истаћи истину.

„Идеја да је неправда у нашем времену нешто негативно, да можда књижевност може направити пут ка равноправности – то није било чудно и страно гимназијалцима, и то ме охрабрило”, навео је француски писац, преноси Танјуг.

Када је пре неколико година избио протест жутих прслука у Француској на зидовима градова су се почели појављивати наводи из Вијарових историјских романа, а писац је признао да су реченице други бирали, али су „одговарале ситуацији”.

„Имам утисак да нам историја помаже да разјаснимо садашњост”, приметио је писац.

Обилазећи француска војна гробља из Првог светског рата Вијар је приметио „да су гробови исти, да су то места стриктне једнакости људи”, и схватио је да је „страшно помислити да милион или десет милиона људи треба умрети да бисмо схватили да су сви људи једнаки”.

Према његовим речима, „Први светски рат, са милионима мртвих, важан је датум за историју књижевност”, пошто су „велика дела написана после значајно различита од оних пре”, какво је било Стендалов „Пармски картузијански манастир”, који „имају другачије виђење рата”.

Говорећи о својој генерацији писаца, Вијар је оценио да и даље постоји жеља да створе нешто ново и постану нови Џејмс Џојс и песник Анри Бретон, а да је он постао нехотично иновативан у свом писању написавши једну од својих књигу, која нема линеарну причу и наратора, и мешавина је жанрова.

Журић је оценио да је Вијар „један од важних француских и светских писаца”, и подсетио да је Мелита Лого Милутиновић превела на српски језик романе „Дневни ред”, добитник Гонкурове награде, „Рат сиромашних”, који је ушао у најужи избор за Букерову награду и „Частан излаз”, а објавила их је Академска књига.

Према његовим речима, у „Часном излазу” је „толико много догађаја, личности, историје и атмосфера сабијено на стотињак страна”, и говори шта се дешавало пре него што су Американци дошли у Вијетнам.

Поздрављајући присутне, директор Француског института Станислас Пјере је истакао да је Вијаре писац посебан по томе што га занима историја и како се неко дело уклапа у време и социјални оквир, и кроз то покушава изнети опште истине.