Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Годишње од лимфома оболи од 1.000 до 1.200 особа

Пацијенти са хематолошким малигнитетима попут лимфома (малигне болести крви), врло често касне са одласком код лекара јер ове болести имају неспецифичне симптоме који могу бити знаци неких мање озбиљних стања. Најчешће се јављају безболни увећани лимфни чворови, често на врату, испод пазуха и у препонама, необјашњиви губитак тежине, грозница и благо повишена температуре, стално кашљуцање, главобоље, свраб и црвенило по кожи, упозорио је јуче др Војин Вуковић, из Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Он је појаснио да је за постављање дијагнозе важно узимање биопсије увећаних лимфних чворова, као и да некада постоји проблем да пацијент што пре стигне до специјалисте.

‒ Сваке године лимфом добије од 1.000 до 1.200 особа у нашој земљи. Имамо и пацијенте код којих се болест вратила. Оно што знамо јесте да иновативна терапија доводи до бољег терапијског исхода код оболелих – додао је др Вуковић.

Поводом обележавања Месеца борбе против карцинома крви, Удружење пацијената са хематолошким малигнитетима „Липа” најавило је јуче да ће се придружити светској кампањи под називом „Ми не можемо чекати”. Ова мотивациона изјава настала је због потреба пацијената, а основни циљ јесте подизање свести јавности о значају раног откривања хематолошких малигнитета: лимфома, хроничне лимфоцитне леукемије (ХЛЛ) и мијелопролиферативних неоплазми (МПН), препознавања знака и адекватног лечења пацијената.

Клинички ток ових болести је изузетно варијабилан, у распону од споро растућих форми болести, које не захтевају лечење, до форми које брзо напредују и често могу бити отпорне на терапије. Сада постоје и прецизнији тестови који могу поуздано да дефинишу високоризичну болест и упућују на избор лечења. Ово удружење, заједно са лекарима, континуирано ради на томе да све ово буде што доступније пацијентима у Србији.

‒ Код болесника који имају агресивну форму болести, неопходно је увести најефикаснију терапијску опцију за лечење у свим линијама лечења, нарочито у првој линији лечења, када су шансе да се спречи појава повратка болести и очува квалитет живота, највеће, а имајући на уму чињеницу да се ови малигнитети дијагностикују и код млађих и код старијих пацијената – рекла је Маја Коцић, председница удружења „Липа”.

У овом удружењу напомињу да су њихови циљеви да подигну ниво знања и свести о овим болестима, информишу и подрже пацијенте, заговарају права оболелих, али и омогуће бољи приступ новим терапијама и клиничким испитивањима.