Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Господинов: Букерова награда отвара врата за писце Балкана

Бугарски писац Георги Господинов изјавио је да је примајући престижну Букерову награду осетио да она отвара врата писцима и гласовима са Балкана.

Господинов је на конференцији за новинаре његовог српског издавача „Геополитике” поручио да треба искористити ту прилику када је пажња светске јавности усмерена на књижевност Балкана.

За „Временско склониште” (2020, Геопоетика, 2023) Господинов је добио поред Букера 2023. године и Европску награду Стрега (2021), а листови „Гардијан” и „Фајнешел тајмс” прогласили су његов роман за књигу године.

„Кад сам ушао у шири избор за Букера био сам на Сајму књига у Солуну, где су били писци из Србије, Грчке и Румуније, и сви су ме подржали. Било им је драго да неки писац из региона буде у избору. Мени је било драго због тога, јер смо ми писци егоцентрични. А ја сам наишао на подршку балканских писаца”, истакао је Господинов, преноси Танјуг.

Према његовим речима, писци који долазе као са европске периферије, требало би да се баве у својим делима великим питањима, јер се иначе сусрећу са потцењивањима, пошто се од писца из Софије или Београда очекује прича о историјским стварима и ратовима, а не савремени роман.

„Ако имаш среће постанеш познати бугарски писац. Ако имаш још више среће постанеш познати писац са Балкана, па онда европски. Али ако имаш јако, јако пуно среће постанеш само писац. То желим бити – само писац”, навео је Господинов.

Један од најпревођенијих бугарских писаца, аутор „Физике туге” и „Природног романа”, завршио је „Временско складиште” крајем 2019. и било је предвиђено да изађе почетком 2020, године, када је избила пандемија ковид 19, а издавач се питао да ли да књигу објављује у тренутку када су књижаре затворене.

„Рекао сам да је ово право време да изађе антиутопијско-дистопијски роман у дистопијско време. Срећан сам што смо га објавили, иако су људи били затворени. Сећам се како су поручивали књигу поштом, по бугарским градовима и селима, и широм Европе. Луди су ми писали и рекли да су преживели уз ову књигу”, рекао је Господинов.

Говорећи о српско-бугарским односима, Господинов је приметио да има више преведених романа српских писаца на бугарски него обрнуто, и додао да је у Бугарској српска књижевност важна.

Приметивши да код обе стране пословично постоји више занимања за догађаје у удаљеним земљама, попут Португала и Француске, него међусобно, Господинов је навео да се код младих јавља знатижеља за дешавања код суседа.

У време комунизма за Бугаре је Србија била запад, јер је била ближа извориштима популарне културе, па су многи бендови из наше земље често долазили у Софију, а Господинов је навео као важне писце за његово књижевно образовање Иву Андрића, Мирослава Крлежу и Бранислава Нушића.

„Сада ја имам добре српске читаоце и многи млади српски писци долазе у Софију. Почели смо да појачавамо знатижељу, што је важно”, напоменуо је бугарски књижевник.

Упитан за своје виђење тренутне бугарске књижевности, Господинов је приметио да поседују јаку традицију кратке приче и приповедања, да се „много добрих ствари дешава у песништву” и да се јављају млади писци окренути роману.

Након добре традиције са писцима из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, попут Ивајла Петрова и Виктора Пасков, Господинов сматра да се још увек чека на велики роман о догађајима 1989. године и после пада комунизма, и очекује да ће њихови ствараоци убудуће томе тежити.

Приметивши да Бугари имају тенденцију ка историјском роману, „не тако успешну”, Господинов је додао да је сумњичав „кад неко пише роман како смо били велики у деветом или десетом веку”, али је додао да је то ипак важна тенденција.

Додавши да се и његове приче дешавају у прошлости, јер је нормално да писац према њој има благо отворена врата кроз која може изаћи, Господинов је истакао да је опасно кад неко жели да стави нацију у измишљену прошлост.