Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Грађани са примањима испод просека у страху од инфлације

Шта по питању стандарда може да се очекује ове јесени, с обзиром на најављена поскупљења горива, струје, гаса...? Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, подсећа да је ситуација око стандарда грађана напета, посебно оних са примањима испод просека.

– Промет у трговини на мало свуда је под налетом високе инфлације. Ретке су земље које бележе међугодишњи раст промета у трговини на мало. Бугарска, Малта, Португалија, Шпанија, донекле и Луксембург, имају позитиван раст промета у трговини на мало. Све друге земље су у минусу. Србија је, од средине 2021. па наовамо, заокренула на врло брз раст стандарда, али под утицајем високе инфлације бележи реални пад промета. Тренутни ниво је добра индикација у односу на 2015. Јер, реални промет је за 52 одсто виши у односу на просек 2015. То је добар резултат, само је Румунија у Европи имала бољи – набраја Николић. Ипак, тренутни тренд кретања животног стандарда није повољан. Све то је последица високе инфлација која, истина је, последњих месеци пада. Међугодишња инфлација се сада смањује али ћемо вероватно годину завршити са инфлацијом од око девет одсто.

– То је резултат виших акциза које ће се одразити на вишу цену горива, па опет и вишу инфлацију. Зато је добро питање зашто се Министарство финансија одлучило на такав потез. Јер, када говоримо о промету моторних горива, једино код њих имамо текући пад промета у текућим ценама. Дакле, драстично је опао промет, то јест куповина горива домаћих резидената. То може само да укаже на то да ће покушај министарства да преко виших акциза постигне виши циљ бити врло упитан, јер нам је стандард такав какав је – наводи Николић.

Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије, уверен је да страни инвеститори које држава доводи покушавајући да смањи незапосленост не могу да изнедре већу просечну зараду у нашој земљи.

– То су фирме које махом раде као компоненташи за ауто-индустрију. Да би држава привукла већи број таквих инвеститора посеже за тим да нас рекламира као јефтину радну снагу. Даје им повољније услове рада да би инвестирали у земљу, немају велике трошкове. Продукт свега тога је на крају незадовољство и протести – закључује Михајловић. Додаје да не види начин на који може да се дође до смањења инфлације на осам одсто до краја године, јер је Србија рецимо са Међународним монетарним фондом договорила да струја буде скупља за још осам процената, што ће бити удар на џепове грађана.

– Следи нам инфлаторни удар који ће се тешко амортизовати нижим ценама појединих артикала у продавницама. Већина тих намирница ни не улази у потрошачку корпу – напомиње води Михајловић.

У Србији, уз све мере помоћи које држава тренутно нуди грађанима, девет од 10 домаћинстава има тешкоће у томе да састави крај са крајем, открива Сарита Брадаш, истраживачица Фондације центра за демократију, учесница дебате „Стандард грађана, јесен-зима 2023–2024”.

– Постоји и европско истраживање о условима рада, када је реч о запосленима. Односи се на то да ли њихова домаћинства могу материјално нормално да живе. Шест од 10 њих признаје да има тешкоће у томе. Е, ту се огледа права мера животног стандарда – наглашава Брадашева. Додаје да је Србија земља са највећим неједнакостима у Европи.

– Разлика у неопорезивом делу дохотка између 10 одсто најбогатијих у Србији и 50 процената оних који имају најмања примања је 11,2 пута. Након опорезивања тих доходака разлика је 8,5 пута. Примера ради, после опорезивања прихода, у Естонија је разлика у примањима у ове две групе спуштена за 5,8 пута, а иначе та земља има нешто већу неједнакост. Све ово значи да пореском политиком и те како може да се смањи неједнакост – наводи Брадашева.