Intervju – Vladika Grigorije: Moje suočavanje sa samim sobom

Kada sam pre nekoliko meseci razgovarala sa episkopom diseldorfskim i cele Nemačke Grigorijem o međureligijskom dijalogu, kazao je da kada on sa crkvenim poglavarima katoličke crkve, sa sveštenicima, imamima i muftijama priča o pomirenju, ne čini to zbog toga što su načelno svi oni svesni koliko je važan mir, nego zato što je većina njih iskustvom spoznala koliko je strašan rat. Iz štampe je upravo izašla knjiga episkopa Grigorija “Nebeska dvorišta” (Laguna), u kojoj se bavi onim univerzalnim, duboko životnim temama – rvanju i mirenjima sa samim sobom, odnosom prema zavičaju, ljudima i susretima koji nas preobražavaju, radostima i bolu i njihovim preplitanjima – ali koji nas je u jednom periodu kao pojedince i društva obeležio.

“VREME”: U vašoj knjizi koja treba da izađe ovih dana ogolili ste i sebe, ali i jedno vreme – vreme rata. Na koja ste pitanja sebi kroz to odgovorili, a koja mislite da ćete njome u drugima da probudite?

VLADIKA GRIGORIJE: Mnoge nevolje u svetu nastaju jer nismo u stanju da se suočimo sami sa sobom. Zadatak koji sam postavio sebi pišući ovu knjigu bio je upravo taj – da se suočim sa samim sobom. A kako je čovek u mnogim aspektima neodvojiv od vremena u kojem živi, odnosno vremena u kojem je živeo, onda je za suočavanje sa samim sobom nužno suočiti se i sa tim vremenom ili vremenima. Naravno, iako se to često ne podrazumeva, problem sa suočavanjem je taj što je ono na prvom mestu suočavanje sa promašajima – sa našim ličnim, ali i sa onim opštim za koje se mora preuzeti i lična odgovornost. Govoriti o društvenoj odgovornosti ne znači staviti u drugi plan ličnu, već je smisao da se definisanjem društvene odgovornosti dokuči i mesto one naše, lične. To sam pokušao da učinim sa ovom knjigom, ali ne znam koliko sam uspeo.

Spominjete kojekakvu plejadu likova i njihov pogubni uticaj na društvo onda. A danas vidimo iste te ljude ili njihovu decu koji se predstavljaju kao veliki borci za nacionalno dobro, koji se pitaju za mišljenje, koji maltene služe kao nekakvi uzori. Čiji je poraz ovo što živimo?

Poraz svih nas. Svih nas ne samo u Srbiji, Crnoj Gori ili Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, već u čitavom regionu – čime ne želim da relativizujem konkretnu odgovornost i krivicu tih propovednika mržnje. Evo i zašto, vidim to sada jasnije iz ove nemačke perspektive poslednjih godina. Prošlo je više od četvrt veka od kraja onog našeg nesrećnog rata, a kao da taj rat još uvek traje. Verujte mi, ponekad mi se čini da je rat bliži nego što je bio neke 2004. ili 2005. Rat još uvek traje, a oni koji ga vode, izgleda, od toga i te kako ugodno i udobno žive. Dakle, imamo i rat i ratne profitere, isto kao devedesetih…

Pročitajte ceo intervju sa vladikom Grigorijem u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (2. juna)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com