Председник Србије Александар Вучић изјавио је током самита „Отворени Балкан” у Охриду да ће понудити Приштини бартер аранжман за испоруку лигнита са КиМ у замену за струју, или да га Србија плати новцем.
– Били смо спремни да понудимо бартер Приштини да ми узмемо знатне количине квалитетног лигнита, а да испоручимо струју. Ако неће тако може и за новац. Није никакав проблем и спремни смо да разговарамо о томе”, рекао је Вучић. Подсетио је да је Србија набавила у Бановићима 100.000 тона угља што је довољно за пет дана током зиме, јер се на 70.000 тона домаћег угља дода још 20.000 тона за производњу струје.
Упитан да ли би нас овај бартер аранжман јефтиније коштао него да купујемо струју, мр Жељко Марковић, виши консултант за енергетику у „Дилоиту” и бивши директор у ЕПС-у објашњава да термоелектрана „Никола Тесла” (ТЕНТ) користи лигнит који спада у нискокалоричну врсту угља, па самим тим потребна је већа количина, тако да је при његовој куповини цена транспорта та која већински формира цену.
– Лигнит који се експлоатише на Косову сличних је карактеристика као онај из Колубарског басена и у односу на неке друге земље, ближи, па би трошкови његовог допремања могли да буду нижи. Стога, ако већ треба да увеземо угаљ, било би добро да се постигне договор са Косовом, јер би ЕПС-у то смањило трошкове. Уколико се обезбеде довољне количине угља одговарајућег квалитета из увоза, то би омогућило ЕПС-у да мирније дочека зиму и увођење рестрикција струје свело на минимум – објашњава Марковић за „Политику”.
– Ради илустрације, тона лигнита из околних земаља могла би да се купи за око 25 евра, али би трошкови транспорта били око 50 евра по тони, што значи укупно 75 евра. Из тог разлога се све електране које користе лигнит налазе у близини површинских експлоатација, чиме се остварује знатна уштеда на транспорту – наглашава Марковић.
ЕПС је недавно потписао и уговора о сарадњи са представницима рудника „Пљевља” који подразумева испоруку нашој земљи око 500 тона угља дневно, а током ове календарске године начелно је договорено да се испоручи око 300.000 тона.
– При садашњим ценама струје које су изразито високе, и које ће остати на тако високом нивоу, свакако се више исплати купити угаљ и тако произвести електричну енергију, него је куповати на тржишту. Када би сви блокови у ТЕНТ-у А и ТЕНТ-у Б радили пуном снагом, дневне потребе за лигнитом из Колубарског басена биле би око 100.000 тона, при чему калоријска вредност тог лигнита мора да буде већа. Реч је о огромним количинама, чији би транспорт био доста логистички захтеван и компликован, па то ЕПС, све и да постоји најбоља воља, не би могао лако да реши – објашњава Марковић.
Важно је, наглашава, да је отпочела диверсификација извора снабдевања угљем, што у тренуцима застоја производње у „Колубари” може да буде од помоћи ЕПС-у. Додаје да се овај угаљ кроз поступак хомогенизације може користити за поправљање квалитета колубарског угља, што ће помоћи у избегавању низа других проблема који су последица неодговарајућег квалитета.
