Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Корона срезала профит банака по други пут

Банкарски сектор Србије пословао је у 2021, иначе другој години короне са профитом, међутим, зарада им се још није вратила на неке пређашње износе. Банке су прошле године, после опорезивања, зарадиле 49,3 милијарде динара што је 417,8 милиона евра. У 2020, првој години короне профит им је био мањи као последица мораторијума и високих резервација и износио је 390 милиона евра. У 2019. када су поднеле део трошка за конвертовање стамбених зајмова из швајцарског франка у евро зарадиле су 530 милиона евра, а годину дана раније рекордних 600 милиона евра. Укратко, банкама последњих година није ишло лоше, али знају и за боље дане.

Шта је узрок да се профит банкарског сектора није знатније повећао у другој години короне и шта су биле главне одлике пословања?

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритис”, каже да је профит банкарског сектора у 2021. достигао 49,3 милијарде динара. Упркос расту профитабилности, профити банака нису достигли ниво од пре пандемије, тачније у односу на 2018. и 2019. годину.

„Међутим, резултат банака у основном пословном подручју није лошији односно бележи се узлазни тренд у поређењу са 2018. и 2019. Истина, нето приход од камата је тек незнатно већи у односу на претпандемијски период, пре свега услед генерално ниског нивоа камата на тржишту и ниских стопа раста кредитне активности. Нето приход од камата достигао је 129,1 милијарду динара и био је већи за 12,2 одсто у однос на пандемијску 2020. Највећи напредак у профитабилности банкарски сектор је направио у сегменту накнада и провизија, што је последица доминантног положаја банака на финансијском тржишту. Нето приход од накнада и провизија скочио је 50 одсто у односу на 2020. и износио је 55,7 милијарди динара, а ова ставка била је знатно већа и у односу на 2019. годину”, наводи Гујаничић.

Прошла година била је веома динамична на банкарском тржишту, јер су многе промениле власнике. Ипак неке се формално воде и даље одвојено што значи да су им такви и финансијски извештаји. Креди Агрикол још није спојена са Рајфајзен банком, Сбер банка која је продата АИК банци води се сада као Наша АИК банка док је прошле године била руска, а Комерцијална и НЛБ такође су прошле године имале одвојене финансијске извештаје. Интеза банка је задржала лидерску позицију са зарадом од 10,3 милијарде динара која је нешто већа у односу на годину раније када је профит био 9,5 милијарди динара. На друго место после дужег времена избила је Рајфајзен банка са зарадом од 6,8 милијарди динара. Од трећег до петог места су АИК, Уникредит и ОТП банка са сличним профитима у распону од 5,7 до 5,9 милијарди динара. Мађарска ОТП банка је, подсећања ради била купац две велике банке у Србији: прво је купила Војвођанску, а затим француску Сосијете женерал. Овако „укрупњена” истиснула је Комерцијалну из клуба пет најбољих мада је чињеница да се профит некад највеће државне банке срозао у последње две године.

По висини зараде од 3,6 милијарди динара Комерцијална банка заузима шесто место, а ни са профитом НЛБ која је купила не би се померила много навише, јер је ова словеначка банка лане зарадила око 500 милиона динара.

Следећу групу са нижим профитом предводи Ерсте банка са зарадом од 2,4 милијарде динара, следи Банка Поштанска штедионица која је лане зарадила 2,2 милијарде динара, Креди Агрикол са зарађених 1,7 милијарди. Када ова француска банка буде додата Рајфајзену јасно је да ће профит аустријске банке знатно порасти. Готово идентичну зараду као француска имала је руска Сбер банка, сада Наша АИК и то 1,7 милијарди динара.

Турска Халк банка зарадила је готово 900 милиона динара, Адико 800 милиона динара, Прокредит 469 милиона динара, а Евробанк Директна 414 милиона динара, а слично и 3банка што је ново име за новосадску Опортјунити.

Број банака које су пословале у минусу се смањио и 2021. их је било три: Моби банка укњижила је губитак од 412 милиона динара, Апи банка од 198 милиона динара, а Мира банк 204 милиона динара.