logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo
star Bookmark: Tag Tag Tag Tag Tag
Serbia

Милици и Милану из Горњег Кошља вук је први комшија, а медвед најбољи пријтељ

Километрима од цивилизације, у планинском селу Горње Кошље код Љубовије, горштачким животом живе тринаестогодишњи Милица и Милан Арсеновић. Иако, наочиглед исти као и њихови вршњаци, живот близанаца у много чему је другачији.

Милица и Милан Устају у пола осам и са оцем иду у шуму, помажу му да вуче дрва.  И тако, сваког јутра, чак и кад завеју снегови.

Није им тешко, родитељима помажу у свему – хране стоку, воде волове, а потом одлазе у школу. Жао им је, кажу, што се касно враћају са часова, јер би могли да помогну и више.

Због тога што им нико од другара никада није дошао, Милица и Милан не славе рођендане. У шали говоре, да им је вук први комшија, а медвед најбољи пријтељ.

Осим друштва, и пута, на планини, кажу, имају све - храну и пиће, јер на више од тога нису се навикли. Али јесу да буду добра, вредна и поштена деца.

"Помажу нам у сваком послу, и од стоке, дотерују овце и затворе их. Милан са мном иде и у шуму, Милица је мало више са мајком око куће", каже њихов отац Драгић Арсеновић и додаје да је веома поносан на децу.

Трошна кућа далеко у брдима, два вола, 40 оваца и њих четворо - богатство су, кажу, које нема цену. Јер имају здравље, радост и једни друге. 

Themes
ICO