Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Неонацисти васпитавали децу по паганским обичајима

У Немачкој је, свега неколико дана након забране насилне неонацистичке организације „Хамерскинс”, настале у САД, обустављено деловање још једне екстремно десничарске групе – „Заједница једне врсте”. Реч је о релативно малој организацији, али постојаној и утицајној, основаној још у послератној Немачкој 1951. године. Полиција је у среду упала у домове њених чланова, запленила проспекте и пропагандни материјал. Блокиран им је портал, као и налози на друштвеним мрежама. Рација у поменутој „расној заједници” само је последња у низу акција против екстремистичких и расистичких организација у земљи које пропагирају идеологију супремације белаца.

У Немачкој је незаконито приказивање и промовисање нацистичке идеологије, што није утицало на успешно постојање ове и других расистичко-националистичких удружења. Процене кажу да ова организација броји свега 300 чланова, углавном брачних парова који децу гаје по паганским обичајима и германским традицијама. „Заједница једне врсте” деценијама привлачи познате екстремисте и има огроман утицај генерално на развој немачке деснице и на ширење своје идеологије међу младима. Тамошњи медији писали су да је њихов члан неонациста Штефан Ернст, убица Валтера Либкеа, председника округа Касел, као и да присталице терористичког „Националсоцијалистичког подземља” долазе на њихове састанке. Веровања која гаји група, усредсређена на немачки етнонационализам, повезујући расу и религију, била су темељни принципи нациста.

Забрани поменуте две групе претходила је блокада удружења „Породични посао”, које се фокусирало на „заштиту интереса младих и њихових породица”. Власти гасе њихове часописе, а фокусирају се и на финансирање екстремно десничарске сцене у земљи, која је узела маха. Полицијским рацијама у протеклих десет дана претходило је, у децембру, велико хапшење људи повезаних с екстремистичким групацијама због сумње да су планирали да упадну у зграду парламента и преузму власт.

Немачка се редовно обрачунава с екстремно десничарским групама. Посебно се баве онима који су се инфилтрирали у војску, полицију и остале безбедносне службе. Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер назива их највећом опасношћу у земљи. Обећала је одлучан обрачун с овим удружењима, чије су чланове хапсили, а удружења гасили и пре него ће она ступити на дужност.

Последња акција, у среду, одраз је појачаног притиска на десницу, који води ка политичкој позадини и партији Алтернатива за Немачку (АфД), која бележи рекордну популарност. Недавне анкете показале су да десничарску АфД подржава чак 21 одсто бирача, чиме озбиљно угрожава владајуће структуре. О овој партији од летос се говори и у контексту тога да постаје све радикалнија, те да чини групу доказаних екстремиста и да је треба забранити зарад одбране демократије. Кажу да својим деловањем помера границе тако да се људи навикну на националистичке и расистичке ставове.

Међутим, није лако Берлину да угаси неку партију, а да то не буде аутогол. АфД би вероватно већ био забрањен да такав потез у Немачкој нема призвуке прошлости, поготову оне из доба нациста, који су по доласку на власт забранили све друге партије. Поједине анализе указују чак да је разматрање удара на АфД само ојачало десницу, док ова странка својим деловањем заправо није ни испунила законске услове да буде забрањена.

Немачка политика сада је базирана на заштити од крајње деснице, иако су на популизам отпорнији од својих суседа. У 15 од 27 држава ЕУ подршка „тврдој” десници је изнад 20 одсто. Немачка власт се још држи, за разлику од појединих других влада које су интегрисале велики део алтернативно десничарске политике, поготову кад је реч о миграцијама.

Ипак, наратив попут оног који шири АфД је буре барута. У јесен следеће године, кад се буде навршавало 35 година од пада Берлинског зида, избори у три источне покрајине могли би да резултирају тријумфом АфД-а. У појединим западноблоковским кабинетима проблем деснице која прети да преузме власт решавали су тако што су власт задржавали инфилтрирањем доброг дела њихове политике у своју кампању.

У последње време доминира питање шта учинити с АфД-ом. Само да одговор не буде налик на понуђено решење.