This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Нови сој короне утиче и на цену барела

Америка и „ОПЕК плус” избегли су јуче у Бечу евентуални директни дуел на светском тржишту нафте пре Нове године, неочекиваном појавом „трећег фактора”, који мимо воље водећих потрошача и произвођача барела од прошлог четвртка драматично руши и диже глобалну цену стратешке сировине.

Реч је о новом соју короне названом омикрон, који је крајем прошле седмице изненадном појавом у Јужноафричкој Републици изазвао такву панику на петро-берзама, да је цена барела у једном дану пала за скоро петину („брент” је коштао 71,06 долара, а лака тексаска нафта 67,87 долара). Другим речима, нафта је последњег дана новембра коштала колико и на почетку пандемије, марта 2020. године.

Стрмоглав пад цене барела пред викенд, изазван још несагледивим последицама ширења омикрона, могао је деловати као подршка плану америчког лидера Џозефа Бајдена, званично објављеном два дана пре појаве омикрона. Према замисли Вашингтона, Америка и још пет водећих држава купаца нафте (Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја и Велика Британија) здруженом акцијом пустиле би ускоро силну нафту из домаћих стратешких резерви на тржиште, не би ли обориле њену донедавно рекордну цену.

Након те Бајденове објаве (коју петро-тржишта нису дочекала с одобравањем), берзе су са стрепњом ишчекивале јучерашњу седницу ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус”, на којој су 23 петро-државе најавиле одлуку о висини испорука барела за јануар.

Наиме, да ли су ОПЕК и „ОПЕК плус”, предвођени Саудијском Арабијом и Русијом, спремни на надгорњавање с Америком око тога ко пресудно одређује цену барела на тржишту САД и света у целини: водећи произвођачи или водећи потрошачи?

Ту дилему помрсио је омикрон изазвавши масовно отказивање авионских летова с југа Африке и нова затварања држава широм света.

На прву лопту, ОПЕК је у понедељак одложио припремни технички састанак – уочи седнице 2. децембра – да размотри последице погубног ефекта омикрона на цену нафте пред викенд.

Готово истовремено, у Вашингтону је током викенда, након петро-хаоса на Волстриту, сазрело уверење да нафташке односе с ОПЕК-ом ипак не треба заоштравати.

Наиме, уколико ОПЕК одлучи да привремено дигне руке од свог „корона плана” о месечном повећању испорука за 400.000 барела дневно до краја 2022, цена нафте могла би осетно да нарасте већ ових дана. А то свакако не би било у интересу америчких потрошача.

Берзе су ових дана – уочи седнице ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” – муку мучиле да процене да ли би додатно смањење испорука нафте у јануару (на око 200.000 барела дневно), сада ишло у прилог удружењу 23 петро-државе?

С тим неизвесностима, Ејмос Хохстајн, специјални амерички изасланик за глобалну енергетику, отпутовао је почетком седмице у Ријад, на разговоре с принцом Абдулазизом бин Салманом, саудијским министром за нафту. Деликатни политички односи Вашингтона и Ријада у последње време нису омели Хохстајна и Бин Салмана да воде широке разговоре о енерго-бизнису.

На крају крајева, Америка тренутно производи око 11,5 милиона барела нафте дневно, Саудијска Арабија око 9,759 милиона, a Русија – предводница 10 држава које су пре пет година ушле у петро-пакт с ОПЕК-ом – око 10,84 милиона барела дневно.

„Сарадња Америке и Саудијске Арабије у домену енергетске транзиције и сарадња о изградњи архитектуре чисте енергије за 21. век биле су теме разговора”, изјавио је Хохстајн након разговора с Абдулазизом бин Салманом, јавља Блумберг.

Према том америчком извору, изасланик Вашингтона „изразио је подршку за процес одлучивања ОПЕК-а, док су се две стране договориле да се консултују око динамике на петро-тржишту”.

Какав би формат могле да добију консултације Америке и ОПЕК-а (или само Саудијске Арабије), за сада је неизвесно.

У међувремену, Мухамед Сануси Баркиндо, одлазећи генерални секретар ОПЕК-а, упозорио је и јуче, уочи седнице у Бечу, да су „дејства омикрона на тражњу нафте у 2022. години за сада прилично непредвидива”.

Какву год одлуку да донесе ОПЕК о својим испорукама нафте за јануар, непознаница „омикрон” отворила је терен за могуће изговоре кад је реч о даљој цени барела и Белој кући, и удружењу 23 петро-државе. Једнако као и додатни подстицај за њихове будуће консултације.