Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Пољска у завршници изборне кампање, европски јастребови на тесту бирача

Владајућа партија Јарослава Качињског не би да изгуби бираче, међу којима је много фармера, у земљи изузетно развијене пољопривреде. У томе професор Александар Животић, у разговору за РТС, види разлог за заоштрену реторику Варшаве према Кијеву, али и према Бриселу, који је одбио да, после 15. септембра, продужи забрану увоза украјинског жита за пет земаља Европске уније, међу којима је и Пољска. Иако је пољски премијер Матеуш Моравјецки најавио да ће чак Пољска обуставити снабдевање Украјине оружјем, професор Животић наглашава да се Влада, на неки начин, оградила од тог става и да је Варшава дубоко уроњена у безбедносне процесе који се тичу истока Европе, да се то не може, због избора, променити преко ноћи.

У Пољској се 15. октобра одржавају парламентарни избори, који се оцењују као најважнији за ту земљу од 1989. године. Професор Филозофског факултета историчар Александар Животић оцењује да се избори одржавају у периоду када Пољска игра веома важну улогу на истоку Европе и када добија улогу једног од стубова безбедности према Русији и према Украјини.

Пољска је међу пет чланица Европске уније у којима је до 15. септембра на снази била забрана увоза украјинских житарица, које су обарале цену домаћим произвођачима. Када је Унија одбила да продужи забрану, украјинско жито постало је једна од кључних тема кампање.

"Пољска изузетно много полаже у развој пољопривреде, трудила се да много користи европске фондове. Житарице су важне не само на пољском тржишту, већ и као експортни производ и то се рефлектује на унутрашње теме. Пољска, као врло развијена пољопривредна земља, има и веома развијену класу пољопривредних произвођача, а то је део бирачког тела на којем се заснива власт тренутне гарнитуре у Варшави, што владајућа већина не жели да изгуби", рекао је професор Животић, гостујући у Дневнику РТС-а.

То јесте, каже Животић предмет спорења са Европском унијом, али наглашава да Унија схвата да то питање утиче на пољско присуство према Русији и према Украјини, да би могло да пољуља постојеће механизме и да зато Брисел показује да је спреман да покрије губитке.

Замор подршке Украјини?

Реторика око украјинских житарица заоштрила се толико да је премијер Матеуш Моравјецки објавио да ће Пољска зауставити снабдевање Украјине оружјем, иако је у њеном граду Жежову дистрибутивни центар савезничког оружја за Кијев.

Професор Животић примећује да се пољска Влада на неки начин оградила од тог става и да је Варшава већ "дала много" и практично истањила сопствене резерве оружја, снабдевајући Украјину. То је и порука Украјини, која је у великој мери зависна од помоћи, не само европских земаља, него и од САД, а њено руководство се, каже Животић, са често тврдим ставовима, понекад понаша као "увређено дете".

"Али ако погледате какво је место Пољске у НАТО-у, под утицајем САД и у важној 'Иницијативи три мора', Пољска је толико дубоко зашла у све што се тиче источне Европе, па самим тим и украјинске кризе, да је немогуће паролама извући се из свега тога преко ноћи", објашњава Животић.  

На питање да ли оштри тонови Пољске према Украјини ипак показују да је дошло до замора у подршци Кијеву, Животић каже да се, после велике помоћи и подршке, замор примећује, али и да се и даље огромна средства улажу у напоре да се Украјина војно инкорпорира у западне стандарде.

Парламентарни избори и референдум у истом дану, по рецепту Виктора Орбана

Актуелна власт у Пољској је, објашњава Животић, веома популистичка и десно оријентисана. Супротстављене су јој либералне вредности странке Доналда Туска, којег памтимо као високог европског званичника, који има ореол човека наклоњеног Бриселу и Берлину, док је владајућа партија Право и правда Јарослава Качињског у конфронтацији са Бриселом, а наклоњенија Лондону и Вашингтону.

“Пољска је земља која је на економском плану последњих деценија изузетно напредовала, једна је од ретких земаља, која у протеклих 30 година није имала дана рецесије. То је земља која има веома повољну демографску структуру, што је за Европу невероватно последњих година и земља која је у напону", подсећа Животић.

Истовремено са парламентаним изборима, Пољаци ће 15. октобра гласати на референдуму. Једно од питања тиче се и миграната, па професор Животић потврђује да то јесте опробани рецепт мађарског премијера Виктора Орбана, са којим владајуће структуре у Пољској деле политички стил:

"Референдум је у функцији ојачавања власти и јесте порука бирачима за шта гласају и на изборима и на референдуму, али и пристисак на бираче, који се подсећају на оно што је просечном Пољаку важно, а то је да Пољска остане, условно речено, Пољска у сваком смислу".