Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Поремећај стања свести збрињава се на Одељењу ургентне неурологије

Ургентна стања у неурологији због велике учесталости, али и због потребе за што хитнијим ранијим збрињавањем пацијената заузимају веома важно место у болницама. Неуролошки симптоми могу бити последица примарне болести централног или периферног нервног система, али се могу испољити код различитих системских поремећаја и обољења. Најчешће су пацијенти витално угрожени па се њихово збрињавање одвија у неуролошкој јединици интензивне неге (ЈИН). Најчешћа клиничка слика је поремећај стања свести, одузетост мишића, испад функције такозваних кранијалних нерава, сензитивне сметње....

Потпуковник др Бобан Лабовић, начелник Одељења ургентне неурологије са јединицом за мождани удар Војномедицинске академије, објашњава да је најчешће ургентно стање мождани удар, који се мора што раније препознати због адекватног лечења, потом субарханоидално крварење (САХ) које се карактерише наглим почетком симптома, као и епилептички напад. Ту су и запаљенске полирадикулонеуропатије и миастенична криза које захтевају континуирано праћење због евентуално могућег брзог и наглог погоршања стања пацијента.

‒ Неуролошка интензивна нега је место где се витално угроженим пацијентима пружа интезивно лечење и нега. Најчешће ургентно стање у неурологији, шлог, сматра се једним од водећих узрока инвалидитета и смртности. То је нагло настали губитак можданих функција, до којег долази услед прекида дотока крви у мозак. Најчешћи фактори ризика за појаву болести су хипертензија, дијабетес, старосна доб, повишене вредности масноћа у крви, срчана слабост, конзумирање алкохола и цигарета. Превентивним мерама покушавамо уклонити факторе ризика и то лековима и променом стила живота. Најчешћи узрок шлога је тромбоза крвног суда. На сам мождани удар, захваћеност и клиничку слику умногоме утиче брзина настајања тромбозе крвног суда и њихова величина. Најчешћи симптоми су конфузно стање, поремећај говора, утрнулост једне стране тела, смањење или потпун губитак моторне снаге екстремитета, слабост лица… ‒ истиче др Лабовић.

Лечење је усмерено на разбијање или неуроинтервентну процедуру (тромбектомију). Могућност да се понови мождани удар код пацијената износи до 85 одсто у првих 90 дана од првог удара, а касније пет одсто годишње. Секундарна превенција подразумева лечење хипертензије и дијабетеса уз примену антиагрегационе или антикоагулантне терапије у зависности од узрока настанка можданог удара.

‒ Такозвано субархноидално крварење (САХ) као ургентно стање у неурологији дефинисано је као присуство крви у субархноидалном простору, а најчешћи узрок је пуцање анеуризме, проширеног крвног суда. Чешће настаје код старијих од 50 година и особа женског пола. Фактори ризика су хипертензија, злоупотреба разних дрога, алкохола, пушење, док су независни узроци старосна доб, пол, величина анеуризме, породична оптерећеност болешћу. Најизраженији симптом је нагло настала главобоља, коју пацијент описује као најјачу у животу, која често буде праћена мучнином, повраћањем, укоченим вратом, поремећајем стања свести, епи нападима… Пацијенти се смештају у неуролошку јединицу интензивне неге уз „обезбеђење” дисајног пута и стабилност кардиоваскуларног система. Први циљ је збрињавање руптуриране анеуризме и превенција поновног крварења – додаје др Лабовић.

Још један од најчешћих ургентних стања у неурологији је појава епилептичних напада. Наш саговорник каже да то подразумева нападе који трају од пет до десет минута, да се два или више напада јављају и да између њих болесник не долази свести. Најчешћи узроци епилептичког статуса су цереброваскуларне болести, трауме мозга, инфекције, тумори, разни метаболички поремећаји. Лечење пацијента са епилептичним нападима захтева одржавање дисајног пута уз примену кисеоника, процену и одржавање кардиоваскуларног система, уз обавезно успостављање венског пута.

‒ Миастенична криза (МГ) као ургентно стање у неурологији је присутно код 20 одсто пацијента у току прве године од настанка болести. То је животно угрожавајуће стање које карактерише прогресивна булбарна слабост, слабост респираторне мускулатуре, као и развој потпуне респираторне слабости, што доводи до интубације и стављања пацијента на респиратор. Стопа смртности у последње време је око пет одсто. Реч је аутоимуној болести нервно мишићне спојнице код које долази до блокаде преноса импулса са нервног влакна на мишић и може настати у свим животним добима, а најчешће је присутна у трећој и четвртој деценији живота, три пута чешће код жена. Најчешћи симптоми су појава двоструких слика пред очима, поремећај оштрине вида, слабост екстремитета, поремећај говора и гутања. Најчешћи фактори који доводе до кризе су респираторне инфекције, хируршки третман, примена кортоикостероида и трудноћа – додаје др Лабовић.

У хитне неуролошке болеснике спадају и они са дијагнозом полирдаикулонеуритиса или Гилен-Баровог синдрома. Реч је о неуролошком поремећају у ком имунолошки систем напада сопствена ткива периферног нервног система. Поремећај настаје брзо, најпре захвата моторне функције, а у 50 одсто случајева му претходи бактеријска или вирусна инфекција. Око 15-30 одсто пацијента захтева механичку вентилацију због респираторне слабости. Често је праћена аутономном дисфункцијом у виду тахикардије, осцилацијама крвног притиска и уринарном слабошћу. Клинички симптоми се испољавању у периоду од неколико дана до четири недеље, када је врхунац болести, а постепени опоравак може трајати месецима. Наш саговорник напомиње да лош исход болести зависи од старости пацијента, облика болести, као и од захваћености и испољености мишићне слабости. У фази опоравка значајно место заузима физикално-рехабилитациони третман.