Pravoslavlje nije isto što i Srbija 1Foto: Milovan Milenković

Miroslava Gavrilovića, običnog čoveka, bez kostima, bez maske i šminke, odnosno crkvene odore, bez brade i brkova, bez scenografije u vidu polieleja i ikonostasa, bez rekvizita, sveće, kandila, krsta, obučenog u civilno odelo, bez svega gore navedenog, niko na ulici ne bi prepoznao.

Ne bi prepoznao, Njegovu svetost arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog g. Irineja.

Kažu – odelo ne čini čoveka.

Lažu.

I odelo i uniforma i te kako čine, ne čoveka, ali menjaju naš odnos prema njemu i njegov prema nama.

Unose strah i poštovanje, iskreno ili lažno?

Dolazi do distance između njih i nas.

Ili ćemo slepo slušati i izvršavati sve njihove poruke i naređenja ili ćemo u protivnom postati bogohulnici, jeretici, otpadnici božji i još mnogo toga.

Nema dileme.

Nema sumnje.

Nema drugačijeg mišljenja.

Tako ili nikako.

Ostaće tajna da li su oni koji su organizovali sahranu mitropolita Amfilohija, svesno ili ne, uklonili patrijarha Irineja.

Amfilohije peva na slavi u sobi u kojoj je prisutan veliki broj meštana i u kojoj je prisutna osoba zaražena virusom.

Umire od virusa i biva stavljen u otvoren kovčeg.

Znajući da je umro od virusa, Irinej ipak drži govor nad otvorenim kovčegom.

Dodiruje kovčeg nekoliko puta slučajno.

Virus ostaje jedno vreme u umrloj osobi, a može i na drvenom sanduku.

Upokojavaju se dva najistaknutija člana SPC u kratkom vremenskom periodu?

Razlozi da neko ukloni Amfilohija mogu biti njegov propali pokušaj promene Ustava SPC pre dve godine ili njegovo stavljanje na čelo narodnog pokreta „ne damo svetinje“ ili kao borca za ukidanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.

Irinej je mogao biti uklonjen zbog nepokolebljivog stava da Kosovo mora ostati u Srbiji.

Obojica su bili stariji ljudi, slabog zdravlja.

Tu je, sa nama, svuda oko nas, virus, idealni ubica, koga ne moraš angažovati ni plaćati, ni kasnije likvidirati da ne progovori.

Potrebno ga je samo dobro usmeriti.

Govorimo li o teorijama zavere, ne možemo zaobići spregu Vlade Milana Stojadinovića i SPC u leto 1937. kada je otrovan patrijarh srpski Varnava.

Protivio se, kao i SPC i ceo srpski narod, potpisivanju konkordata sa Vatikanom.

Konkordat je izglasan u Narodnoj skupštini, a sutradan je ubijen Varnava.

Usledile su masovne demonstracije i sukobi naroda sa policijom.

Vlada Milana Stojadinovića povukla je Konkordat, ali ni do danas nema zvanične izjave od čega je preminuo patrijarh Varnava.

U ovoj zemlji neće se nikada ništa doznati.

Varnavu je ubila Vlada Milana Stojadinovića uz sadejstvo nekog iz patrijarhove najbliže okoline.

U SPC vladaju novac i materijalna dobra.

Idealna mogućnost da vlast Srbije parama kupi svoju dominantnu ulogu u odlukama SPC i njenog Sinoda.

Sa Hristom su mogli poći samo oni koji bi se odrekli svega stečenog i pošli bez ičega.

Danas bi Isus bio sam.

Verovatno proglašen umobolnim i u dubokoj izolaciji.

To je najstrašniji oblik hipokrizije.

Propovedati veru i slaviti Isusa Hrista kao mučenika i spasitelja, a vekovima živeti i činiti suprotno i bogatiti se od toga.

SPC je odavno izgubila svaku vezu sa Isusom Hristom i onim što je on učinio da primi u sebe sve grehe ljudskog roda.

Da li su pokušali mrvicu od toga da učine?

Malo mu je bilo da cima onaj krst do Golgote, gde će biti razapet, već cima vekovima i hiljade vas sa sve porodicama.

Živite na njegovoj grbači.

Organi pravosuđa, ukoliko u ovoj zemlji još postoje, moraju ispitati učešće SPC i njenih pojedinaca u proteklih trideset godina, a posebno u vreme rata na teritoriji bivše Jugoslavije.

Davali su blagoslov ratnim zločincima i postali saučesnici u njihovim hordama zla.

U leto 2011. godine SPC je promovisala knjigu Milana Lukića, haškog zatvorenika osuđenog na doživotnu robiju zbog spaljivanja najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992, kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.

Posebnu težinu daje činjenica da je promocija knjige Milana Lukića održana u parohijskom domu Hrama Svetog Save u Beogradu.

Tu, u blizini, u kripti Hrama Svetog Save, gde je sahranjen patrijarh Irinej.

Kada će SPC upokojiti sve one strahote što nosi sa sobom.

Nigde istine.

Nigde Hrista.

Prošlo je odavno vreme kada je trebalo da se na vrata Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu okači predlog o reformisanju naše crkve.

Martin Luter je bio nemački teološki i verski reformator.

Posle njega i protestantske reforme ništa više nije bilo isto.

Došlo je do promena u crkvi, politici, ekonomiji, obrazovanju.

Duboko ogorčen načinom iskupljenja, oproštaja grehova i ogromnim novcem koji crkva uzima za to u okviru doktrine katolicizma, po kojoj se počinjeni gresi ili oni koji su tek u nameri mogu otkupiti novcem, Martin Luter je 31. oktobra 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio na javnu raspravu svojih 95 teza o dogmama i uređenju crkve.

Da li će na masivnim vratima naše Patrijaršije biti baš 95 teza ili nešto više ili nešto manje, videćemo.

Ipak je prošlo više od pet vekova od Martina Lutera do danas.

Skupilo se od tada dosta toga.

Imamo mlade, diplomirane, pametne i hrabre teologe, i među mladićima i među devojkama.

Pravoslavlje nije isto što i Srbija 2

Obrazovaniji su od nekadašnjih teologa.

Vide promene koje se dešavaju u svim oblastima života.

Vide mnoge loše stvari u našoj crkvi i žele da ih promene.

Tu su i monasi, koji su po profesiji muzičari, režiseri, glumci, dramaturzi, filosofi…

Jedan od bitnih zadataka crkve je da unese mir i sreću u narod.

Da govori o ljubavi.

Da pomaže narod i sirotinju.

Da uči vernike da poštuju svoju zemlju i ljude u njoj kao što će poštovati i druge bez obzira na njihovo rasno, polno, nacionalno ili versko opredeljenje.

Da životi sveštenika SPC budu uzori drugima.

Pravoslavlje ne može biti isto što i Srbija.

Pravoslavlje je religija kojoj pripadaju i drugi narodi.

Srbija je nacija u kojoj žive i građani drugih vera.

Sveštenstvo SPC mora biti izjednačeno u pravima i obavezama prema državi Srbiji.

Pred zakonom odgovaraju kao i svi drugi građani ove zemlje.

Oče naš, hleb naš nasušni daj nam danas i nahrani mnoge gladne u ovoj zemlji.

Ne dovodi nas više u iskušenja, jer mi im nećemo moći odoleti.

Ni u zla, jer smo ih mnoga počinili, a i drugi nama.

Oprosti nam sve dugove naše, jer ih mi vratiti nikada nećemo moći.

I vrati nam razum, ako smo ga ikad imali.

Ispred zgrade Predsedništva Srbije čekaju u redu da budu primljeni drugarica Dolovac i jedan mladi pop koji je došao po ceduljče na kome je Vučić napisao ime budućeg patrijarha.

Vučić prvi saopštava vest o smrti Irineja.

Prvi će i objaviti ime novog patrijarha.

U ime Oca Vučića. I Sina Vučića. I Svetoga duha Vučića.

Amin Srbijo… I neka ti je sam Bog u pomoći!

Autor je dramski umetnik

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.