Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Привредна активност се опоравља у другом кварталу

Привредна активност у другом кварталу се опоравља, али је опоравак концентрисан на мали број делатности, док већи део привреде стагнира. Раст бруто друштвеног производа (БДП) у другом кварталу износио је 1,7 одсто међугодишње што је међу највећим у централно и источној Европи (ЦИЕ), која је у просеку имала пад БДП-а од 0,4 процента, чуло се јуче на представљању новог броја публикације „Квартални монитор” на Економском факултету у Београду.

„Разлози за привредни раст су ванредни и привремени чиниоци као што су раст пољопривреде од око 10 одсто услед оправака од прошлогодишње суше, грађевинарства у другом кварталу од 15,1 и производње електричне енергије од 15 процената. Кад се искључе једнократни и ванредни чиниоци, раст привреде је сличан као у осталим земљама ЦИЕ. Процењујемо да ће у другој половини ове године доћи до убрзања привредног раста услед поређења са слабим резултатима из 2022. и привременог позитивног утицаја фискалних стимуланса. Због тога ће раст БДП у 2023. износити око два одсто”, сматра Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора”.

Фискална кретања у првих седам месеци ове године, била су у начелу повољна, јер је остварен суфицит од 56,8 милијарди динара. На остварење суфицита устицали су сезонски фактори, висока инфлација, мање субвенције за енергетику и кашњење у реализацији јавних инвестиција. Предвиђа се да би без промене фискалне политика дефицит у 2023. износио око 1,5 одсто БДП-а. Ребалансом буџета и накнадном одлуком о једнократној помоћи пензионерима очекивани фискални дефицит повећан је на 3,2 процента БДП-а. При ребалансу буџета пропуштена је прилика да се дефицит у овој години задржи на ниском нивоу до два одсто БДП-а и да се на тај начин допринесе бржем обарању инфлације”, рекао је Арсић.

Увећање акциза ће директно утицати на повећање инфлације, док ће раст текућих расхода, преко раста тражње, утицати да инфлација буде већа и дуготрајнија. Због тога ће каматне стопе остати на високом нивоу у дужем периоду. Високе каматне стопе ће успорити раст у будућности, док ће нешто већа инфлација додатно обезвредити реалне дохотке. Додатни расходи државе ће побољшати стандард грађана у наредних неколико месеци, али ће се то побољшање делимично неутралисати већом инфлацијом. У средњем року стандард ће бити сличан или нешто нижи од оног који би се остварио да додатни расходи нису примењени.

Народна банка Србије (НБС) током претходног дела године наставила је се применом рестриктивне монетарне политике, што је оправдано јер је инфлација још висока. До јула је НБС рестриктивност монетарне политике остваривала повећањем референтне каматне стопе, која је достигла ниво од 6,5 одсто. У септембру НБС је повећала стопу обавезне резерве како би смањила ликвидност банака, а тиме и њихову кредитну активност и агрегатну тражњу. Прелазак са повећање каматних стопе на повећање обавезне резерве има за циљ да се трошак смањења ликвидности пребаци са НБС на пословне банке, али је вероватно да ће оне овај трошак током времена превалити на грађане и привреду. Кредитна активност банака током другог квартала била је нешто снажнија него у првом, али је и даље ниска. Очекујемо да ће камате стопе до краје ове година расти, након чега  се предвиђа њихова стабилизација, а током друге половине наредне године и постепен пад.

У односу на просек ЦИЕ међугодишња инфлација у Србији у августу била је за више од три процентна поена већа, а у односу на еврозону преко два пута. Већа инфлација у Србији је последица одлагања повећања цена енергената, изразито експанзивне фискалне политике од почетка ковид кризе и кашњења у примени рестриктивне монетарне политике.