velika albanija01 presevo dan zastave foto RAS Srbija E. Conkic

Ukidanje kontrole kretanja putnika sa Kosova u Albaniju može se protumačiti kao još jedan korak u smeru stvaranja takozvane "velike Albanije". Iako ta ideja ne nailazi na odobravanje međunarodne zajednice, vlasti u Prištini i Tirani brojnim primerima, pokazju da se rado igraju sa takvim scenarijom pokušavajući da ga učine mogućim.

Da li je ovaj poslednji slučaj, koji je potvrdila i kosovska skupština pre nekoliko dana, samo provokacija, videće se u budućnosti ali i to, i mnoge druge stvari koje Kosovo i Albanija rade, kao da sugerišu da se upravo ide u tom smeru.

Osim ukidanja kontrole putnika, kosovska skupština usvojila je i odluku o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju između operatera na Kosovu i, naravno, onih u Albaniji.

Takođe, nije nepoznanica da je autoput dug 137 kilometara koji je povezao Prištinu i Tiranu izgrađen ekspresno, za samo tri godine, u šta je uložen ogroman novac, prema istraživanju BIRN-a čak dve milijarde evra. Sredstva se, očito, nisu štedela da bi se prestonica Albanije i južne srpske pokrajine spojile i infrastrukturno.

Na otvaranju poslednje deonice tog autoputa, tada premijer a danas predsednik Kosova Hašim Tači praktično je potvrdio univerzalnu albansku težnju.

Hašim Tači Foto: VALDRIN XHEMAJ / EPA;
Hašim Tači

- Ovim se ostvaruje san građana Kosova. Autoput će imati pozitivan uticaj na ekonomski razvoj i dodatno zbližiti građane Kosova i Albanije - rekao je Tači pre nekoliko godina.

Pazi šta želiš...

Težnja o stvaranju "velike Albanije" nije nepoznanica, i svako malo provejava u izjavama albanskih političara. Poslednji takav primer stigao je od predsednika albanske vlade Edija Rame, koji je praktično upozorio: pazi šta želiš, može da ti se ispuni.

- Niko ne želi "veliku Albaniju", ali da kada neko stalno viče vuk, vuk, može i da ga prizove - rekao je Rama, gle čuda, na promociji knjige kosovskog predsednika Hašima Tačija "Nova država - moderni državnik Hašim Tači".

Kosovo inicijator

Iako je Rama, po ko zna koji put prizvao "veliku Albaniju", poslanik Srpske liste Igor Simić objašnjava da odluka ukidanju granice i rominga između Kosova i Albanije zapravo nema veze sa albanskim vlastima. Kako navodi, usvojena rezolucija u kosovskoj skupštini zapravo je samo predlog.

- I do sada se na Kosovo iz Albanije ulazilo bez kontrole, ali ne i u suprotnom smeru. Sada prištinske vlasti žele to drugačije da predstave. Sa druge strane, kosovski telekom duguje albanskim operaterima čak 60 miliona evra, a vrednost imovine te kompanije je 35 miliona evra - kaže Simić za "Blic".

Igor Simić Foto: privatna arhiva / Facebook
Igor Simić

On dodaje da Srpska lista nije bila ni "za", ni "protiv" ovih predloga, jer nije želela da im daje legitimitet.

- Uopšte nemam sumnju da oni žele veliku Albaniju i da misle da je ovo korak ka tome, ali te priče ne dolaze iz Tirane, već iz Prištine - dodaje Simić.

Tesne veze

Ipak, veze između Kosova i Albanije su nesporne a, koliko su tesne, svedoči i to što je, ilustracije radi, prva zvanična poseta kosovskog premijera Ramuša Haradinaja od kada je izabran na ovu funkciju bila baš Tirani.

Takođe, zajedničke sednice dve vlade održavaju se godinama unazad, a da saradnja ide u pravom smeru svedoče i brojni sporazumi iz najrazličitijih oblasti: spoljne politike, kulture, poljoprivrede, evrointegracija, razmeni iskustava i razvoju politika, saradnji agencija za investicije... Samo prošle godine Kosovo i Albanija potpisale su 12 takvih sporazuma.

Ramuš Haradinaj i Edi Rama Foto: screenshot
Ramuš Haradinaj i Edi Rama

Osim toga, imaju potpisanu i Deklaraciju o strateškom partnerstvu, koja između ostalog predviđa i olakšice u trgovinskoj razmeni, uklanjanje tarifnih i netarifnih barijera, unifikaciju sertifikovanja robe, olakšica carinskih troškova... Da se povezuju na svim nivoima svedoči i to što postoji elektronska razmena dokumentacije za tranzitno kretanje robe preko Albanije sa Kosovom.

Dan albanske zastave na Kosovu

Kako bi bliskost između Kosova i Albanije bila istaknuta, svedoči i to što je prošle godine na Kosovu prvi put zvanično proslavljen Dan albanske zastave, koji je odlukom Ramuša Haradinaja proglašen za državni praznik.

Velika Albanija Foto: RAS / RAS Srbija
Velika Albanija

Vreme će pokazati da li će projekat "velike Albanije" nekada zaživeti i u praksi, jer se ne radi o hiru, već o ideji koja postoji duže od jednog veka. Do sada je samo i ostajala na tome ali, gotovo odmah nakon NATO agresiji na Srbiju, zagovornici "velike Albanije" počeli su da pričaju o njemu sve ozbiljnije. Kulminacija te krize, koja je tada tinjala najviše u Makedoniji, bila je 2001/02. godine a danas, 2017/18 se ponovo javlja kao jedna od centralnih tema.

Provokacija

Međunardona zajednica čvrsto stoji na stanovištu da tako nešto nije moguće da se desi, što često ponavljaju i albanski političari, ali svako malo istu tu "veliku Albaniju" iskoriste za provokacije kada i prema kome god treba, bilo da je reč o Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori ili Grčkoj, odnosno zemljama preko čije teritorije bi se ta "zemlja" prostirala.

Zastava na dronu Foto: M. Metlaš / RAS Srbija
Zastava na dronu

Sve to, neretko, prate i simboli, najčešće zastave, koja se viori gde zatreba. Jedan od primera bio je usred Beograda, kada je zastava dronom spuštena na fudbalski stadion tokom utakmice između Srbije i Albanije. Slično se desilo i u Skoplju, ali i u Zagrebu, gde je prošle godine, nakon prekida utakmice između Hrvatske i samoproglašene Republike Kosovo, zastava "velike Albanije" "prošetala" zagrebačkim ulicama.

Poruke upućene Briselu

Šta su poruke, i kome ih šalju zagovornici ovog projekta ili, u najmanju ruku provokatori?

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka smatra da je poslednji slučaj sa ukidanjem granice i rominga politička poruka koja je upućena EU, nakon hladnih poruka sa samita u Sofiji.

Stefan Surlić Foto: Privatna arhiva
Stefan Surlić

- Teme sloboda kretanja i ukidanje rominga su na samitu bile pominjane u kontekstu celokupnog Zapadnog Balkana. Očekivalo se da mnogobrojne prepreke ka tom cilju imaju jedinstven regionalni odgovor. Ova odluka nije iznenađenje, ona je na agendi specijalnih veza Tirane i Prištine jer obe strane od toga ubiraju direktne političke benefite kod svog glasačkog tela. Ujedno, šalju poruku i Briselu da su nezadovoljne ponuđenim tokom evrointegracija - kaže Surlić.

Lakši život za građane, a ne "velika Albanija"

Fatmir Šeholi iz Instituta za međuetničku afirmaciju iz Prištine navodi za "Blic" da se na Kosovu ne radi na projektu "velike Albanije", uz opasku da je "Kosovo država i je Albanija to odavno". Poslednje odluke kosovskih vlasti o ukidanju rominga i graničnih prelaza tumači kao poteze koji će olakšati život ljudi.

Fatmir Šeholi Foto: youtube
Fatmir Šeholi

- To je za sada ideja koja treba da se razradi. Treba da se sastanu nadležni ministri telekomunikacija i timovi stručnjaka sa obe strane, kako bi se dogovorili kako to da se tehnički realizuje. To nije korak ka "velikoj Albaniji", a cilj je da se olakša život ljudima. Kad me neko pozove dok sam u Tirani, za minut platim pet evra. Bilo bi poželjno da sa svim država napravimo slične dogovore - rekao je Šeholi.

On je naveo da sličnu rezoluciju nije usvojila albanska skupština, ali da se o tome pričalo na zajedničkoj sednici dve vlade.

- Albanija nam je pomogla gde god je mogla. Imamo neka zajednička konzularna predstavništva, jer Kosovo nema novca, ali radi se o malom broju - dodao je Šeholi.

Šta je "velika Albanija"

Ako bi se nekada realizovala ideja o nastanku "velike Albanije", ona bi pored Albanije i Kosova "štpnula" i teritorije Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke. Po toj zamisli u njen sastav bi ušli Ulcinj, Plav, Rožaje i Podgorica (Crna Gora), zatim Kosovo, Preševska dolina Leskovac, Vranje i Prokuplje (Srbija), zapadna Makedonija i Skoplje (Makedonija), kao i grčki deo uz Albaniju i Makedonijom, do grada Janjina (Grčka). Tako bi, recimo, i čuvenogrčko ostrvo Krf postalo deo "velike Albanije".

Šta kažu albanski zvaničnici