hiperinflacija17 redovi hleb foto RAS K. Kamenov Foto: K. Kamenov / RAS Srbija

Novembar 1993. godine - inflacija je skočila za 1.000 odsto, a na godišnjem nivou se merila brojkom sa 52 nule. Građani su zatekli prazne ili zatvorene radnje, a tamo gde je još bilo robe poskupela je i do 15 puta, objavila je RTV Revija pre punih 26 godina, a preneo portal Yugopapir.

Prošle nedelje srpski akademici obeležili su stogodišnjicu rođenja Deda Avrama - velikog ekonomskog stručnjaka koji je preko noći izjednačio dinar sa nemačkom markom i zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta. Za narod je bio čovek spasilac koji im je preko noći 1994. skinuo bedu s vrata.

No vratimo se na novembar 1993. U toku samo jednog dana država je uspela da ogromnom emisijom novca bez ikakvog pokrića obori vrednost dinara na jedva 4 odsto. To se postiglo relativno malom intervencijom - prećutnom dozvolom bankama da prekrše zabranu žiralnog otkupa dinara i "dopisivanjem" nula na računima banaka, tako da su one u roku od 5 dana dobile oko 8 i po biliona nepostojećih i - treba li reći - bezvrednih "sivih dinara".

Foto: Narodna Banka Jugoslavije / Wikipedia

Gotovo sve prodavnice u centru Beograda su zatvorene da bi trgovci spasili robu od kupaca. To još ne bi bila tragedija kada bi za ta 4,3 miliona dinara penzioneri mogli da kupe nešto za jelo. Međutim, mala kutija čaja od kamilice teška 30 grama košta preko 10 miliona, a kutija keksa, posle privremenog poskupljenja na 115 miliona, "pojeftinila" je na 23 miliona dinara!

Rano ujutru, za marku ste na ulici mogli dobiti 300 hiljada dinara, oko podne su vam nudili 500 hiljada, a uveče i više od 600 hiljada. Istovremeno, u banci ste za marku mogli dobiti pre podne i do 1,5 milion žiralnih dinara, po podne 1,8 miliona, a kasno uveče neke menjačnice davale su za marku i 2 miliona, piše Yugoportal.

Na primer, kilogram griza 8. novembra, po uličnom kursu marke koštao je 40 maraka, kilogram kafe 152 marke, deterdženta 14 maraka, a šećera u prahu (jedinog u prodaji) čak 29 maraka! Meso je koštalo - zavisno od brzine trgovaca - između 7 i 14 maraka po kilogramu, a pošto su se cene menjale tri puta u toku dana, neki su stigli da ga podignu na 22 marke.

Sapun, za koji ulični trgovci traže 1-1,5 marku, u samouslugama je koštao 11 maraka, a kaladont, kome je cena približno ista, čak 25 maraka. Istovremeno, dok je u Beogradu obična najlon kesa stajala 100 hiljada dinara (20 pfeniga po kursu u podne), u Podgorici se ista takva najlon kesa prodavala za 2 miliona i 56 hiljada dinara (više od 4 marke).

Za takvo ludilo i poremećaj niko nije bio pripremljen, čak ni oni koji su doneli odluku da sivom emisijom novca bez pokrića obore vrednost dinara i tako dođu do "pravog novca".

Dragoslav Avramovic Foto: Emil Čonkić / RAS Srbija
Dragoslav Avramovic

Ekonomisti Ljubomir Madžar i Boško Mijatović kažu da naša inflacija još nije dostigla mesečnu inflaciju u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata, pa misle da do "konačnog sloma" ima još vremena. U Nemačkoj je u trenutku kraha mesečna inflacija bila 30.000 odsto, a kod nas je svega oko 6.000 odsto.

Međutim, većina drugih stručnjaka tvrdi da je kritična granica već pređena i da se slom kod nas već dogodio, samo što to mi ne primećujemo, jer smo navikli da banke nemaju novca, da niko ne može da podigne svoju štednju, da robe u radnjama nema, da se promet vrši gotovo isključivo na paralelnom, sivom ili crnom tržištu, da nijedna vrednost više uopšte i ne može da se izrazi u nacionalnoj valuti, a da sve više robe nije ni moguće nabaviti za dinare, koji su postali samo "pomoćno sredstvo koje smeta" i kojih svako pametan gleda da se trenutno otarasi.