Zna li se dovoljno o ubistvu Ante Pavelića? 1Foto: Aleksandar Roknic

Imamo samo njegovu ličnu izjavu, koju istoričari apsolutno ne mogu da smatraju pouzdanom, dovoljno da bi se on zaista smatrao akterom tog događaja, kaže za Danas istoričar Dragomir Bondžić, saradnik Instituta za savremenu istoriju.

U stručnoj javnosti sve su češći glasovi koji podsećaju da savremena istoriografija nema dovoljno podataka o tom događaju, pa je i diskutabilna odluka beogradskih vlasti da Jovoviću u čast da naziv i jednoj ulici u glavnom gradu.

– Tim pre, ukoliko već nismo sigurni i ukoliko istoriografija nije dokazala da je Jovović to učinio, utoliko manje treba da se raspravlja o tome da dobije ulicu. To nije mala stvar. Trebalo bi prvo dokazati šta se zaista dešavalo a rasprava o tome zaslužuje li on ulicu može da dođe tek posle toga, jasan je Bondžić.

Istoričar i akademik Vasilije Krestić, sa druge strane, smatra da javnost, i stručna i šira, ima dovoljno podataka „da izmeri da li je Jovović zaslužio ulicu ili ne“.

– Ovde se ne radi ni o kakvoj rehabilitaciji, ne vidim nikakvo ogrešenje, nikakvu presudu i bojim se da bi to bilo nešto izmišljeno. Jovović nije osuđen, proglašen za zločinca, a sasvim je druga stvar što neki danas iz ideoloških i političkih razloga hoće da naprave nekoga grešnikom, i da grešnika učine nesretnim i stradalnikom. Bojim je da je to zamena teza. Kakav je on grešnik, što je pripadao jednom pokretu pa je otišao u drugi, a nema nikakvih podataka da je bio osuđivan, da je uprljao ruke. On je i u komunističku Jugoslaviju dolazio posle rata, što bi on bio rehabilitovan, od čega? Što je ubio Pavelića? Ako se na to ide, bojim se da je to onda rehabilitacija, ali sasvim drugačije vrste. To je ono što ne bi smelo da bude, rehabilitacija zločina. Ne vidim da je on zločinac što je ubio jednog od najvećih zločinaca našeg veka, navodi Krestić.

Sa brojnim atentatorima, dodaje, dešava se da se postavlja niz pitanja.

– Da li su to zločinci što su ubili zločinca, ili su možda ubili zločinca koji se najviše ogrešio o Jevreje, pa to onda i nije greh, a ovaj koji je najviše ubijao Srbe, e to je onda greh. Nemojmo tako, bojim se da je to onda iskrivljivanje istorije. Čuvajte se toga, zaključuje Krestić.

Istoričarka Branka Prpa, pak aktuelnu odluku gradske vlasti o imenovanju ulice po Pavelićevom atentatoru ocenjuje kao političku manipulaciju i zloupotrebu istorije.

– Menjanjem naziva ulica koje su imenovane po antifašistima, koji su se borili protiv nacističke okupacije Srbije i Beograda, bacate ih na đubrište istorije. Onda morate da se zapitate, a zbog čega heroj postaje neko ko se obračunao sa jednim takvim likom? Ako Lola Ribar nije heroj, zašto bi Jovović bio heroj? To je tipična politička zloupotreba, banalizacija tog strašnog nasilja koje se desilo u prvoj polovini 20. veka, odnosno u Drugom svetskom ratu, navodi Prpa.

Ona dodaje da „iako se zna ko je bio Pavelić i šta je radio“, isto su radili i „razni likovi u srpskoj istoriji“.

– Imate pokušaj da rehabilitujete Nedića, pri čemu se ne vodi računa o koncentracionim logorima koje je taj čovek stvarao i servisirao. Onda se pitate o čemu se zapravo tu radi. I to je ono što je apsolutno difamantno, kada su u pitanju žrtve likova kao što je i Pavelić. To je difamacija, blaćenje celokupne istorije. Ako već hoćete da obeležite nešto što je kažnjavanje aktera nacizma, onda ga obeležite konzistentno, onda sve likove koji su dali doprinos tome uključite u kulturu sećanja, ističe Prpa i dodaje da su u ubistvo Pavelića bile uključene tajne službe jugoslovenske države.

Naša sagovornica napominje da „ne dovodi u pitanje“ način na koji je Pavelić skončao, s obzirom da nije mogao biti doveden pred sud, ali ponavlja da zamera što se počast odaje selektivno.

– Kompromituje se jedna istorija, kompromituju se žrtve, mi stalno gledamo jednu te istu banalizaciju koja je zastrašujuća, s obzirom na smrti koje su je pratile aktere te priče, zaključuje Prpa.

– Mnoge kvazipatriote nisu ni znale kako Blagoje izgleda dok novinar Stevan Kostić nije sklopio priču. Blagoje je bio i ostao zagonetna ličnost, nije ni on čist iz rata izašao, ali će se pamtiti po tome što je upucao balkanskog Hitlera. Jeste on ubica, ali niko ne može reći da Pavelić nije zaslužio. To je neizbrisivo, kaže za Danas Đuro Radosavović, pisac i kolumnista.

On ističe da je „važno u koga je Blagoje pucao“, te da se „baš ne može reći da je pucao u čovjeka, već u zlo koje je odgovorno za zločine i zvjerstva u Jasenovcu. Zlo koje je umaklo pravdi“.

– Imenovanje ulica je više pitanje simbolike i politike nego lika i djela. Kad bi sklonili table onih što su nekoga ubili ili naručili da se ubije, polovina ulica bi morale da promijene ime. Ne samo u Beogradu. Giljerma Oberdana su objesili zbog pokušaja ubistva, pa ima pjacu usred Trsta, a tik pored je bulevar Gabrijela D’Anuncija, kaže Radosavović.

Kako vjetar duva

– Ne razumijem što se digla tolika pompa oko imenovanja ulica, kad znamo da se svakih dvadesetak godina iznova brišu i mijenjaju, kako vjetar duva. Možda je ipak najbolja ideja Nebojše Grujičića da se imenuju ulice po likovima iz knjiga, za njih makar znamo tačno ko su bili i što su činjeli, navodi Đuro Radosavović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.