Резултати прве Националне студије о менталном здрављу нације говоре да око 700.000 особа одраслих становника наше земље испуњава критеријуме за неки од дванаест најчешћих психијатријских поремећаја – депресију има 2,2 одсто суграђана, од анксиозних поремећаја пати 1,8 одсто наших суграђана, а чак 7,2 одсто становништва има проблем са злоупотребом алкохола. Број депресивних особа у Србији удвостручен је у другој години пандемије вируса корона, а кад смо се понадали да је „омикрон” последњи чин ковид драме, почео је рат на нашем европском комшилуку, доносећи нове страхове и бриге. Подсећања ради студију су радили представници Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, Медицински факултет у Београду, а пројекат је финансиран средствима из Фонда за науку. И још нешто важно, најновија студија разликује од осталих по томе што су испитивачи и истраживачи ишли у домове људи и питали их о њиховом менталном здрављу.
И док нас званичници упозоравају да нам прети тешка зима, епидемиолози стрепе да свету прети нова епидемија, јер су „,мајмунске богиње” прешле границе великог броја земаља света. Свесни чињенице да је ментално здравље наших суграђана на озбиљном испиту, надлежни у Министарству здравља Србије одлучили су да јун буде Национални месец менталног здравља, како би и на тај начин свим професионалцима у здравству била послата порука да посебно обрате пажњу и на душевне тегобе особа које прелазе праг њихове ординације.
А на питање како можемо описати ментално здравље нације, имајући у виду чињеницу да две и по године живимо у „пандемијској” реалности, председница Друштва психолога Србије и професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду др Тамара Џамоња Игњатовић каже:
– Од почетка пандемије постало је јасно да ће затварање у куће и социјална дистанца, као и промена целокупне свакодневице, нарушити квалитет живота, а потенцијално и ментално здравље. Kао да смо се нашли пред избором да ли ћемо чувати физичко здравље и ригорозно се придржавати свих мера или ћемо чувати ментално здравље и наставити са „нормалним" животом, што је више могуће. Међутим, пандемија се одужила и чини се да је довела и до трајнијих промена начина живота, које ће „надживети“ и саму пандемију. Ментално здравље је данас генерално лошије него пре. То потврђују и статистички подаци који указују на пораст депресивности, анксиозности и стреса, али срећом не и тежих менталних поремећаја који мање зависе од ситуационих околности. Наизглед парадоксално, можемо рећи да није толико порастао број менталних болести, али је нарушено душевно здравље у смислу пада субјективног благостања.
Наша саговорница подсећа да су различите категорије становништва на разне начине биле погођене пандемијом. Они на „првој линији” фронта били су изложени већем ризику од самог заражавања, односно угрожености сопственог здравља, али су ризиковали и здравље својих укућана. С друге стране, и услови рада били су посебно тешки с обзиром на знатно повећан обим посла и свакодневно сусретање са призорима туђе патње. Међутим, осећај да у тешким околностима могу да пруже помоћ онима којима је она потребна, помаже и самим помагачима да сачувају доживљај смисла онога што раде. Друге групе, као што су старији људи, били су више социјално изоловани и под већим здравственим ризиком од тешких последица заражавања. Младима је било ускраћено адекватно школовање и дружење у школи или на факултету, што им је посебно тешко пало. Опао је и квалитет наставе, а посебно мотивација за учење. Одрасли су били пред изазовима нових услова рада, савладавања изазова технологије, усклађивања рада и породичних обавеза...
Да ли су стрес и анксиозност нормална последица чињенице да стално живимо са новим претњама – пандемија још није прошла, рат у Украјини је почео, а званичници нам „обећавају“ тешку зиму?
– Кризни периоди, транзиције, претње новим недаћама и чекање да једног дана почне неки „нормалан живот” постају наше хронично, а не тренутно стање. Познато је да хроничан стрес много више нарушава здравље – не само ментално, већ и физичко. Зато често кажемо да су стрес, анксиозност и депресивност нормалне реакције на „ненормалне” околности – закључује др Тамара Џамоња Игњатовић.
Живот у социјалном карантину, школовање преко малог екрана, ембарго на дружење, изласке, ђачке екскурзије, прославе рођендана, мале и велике матуре, као и болест или губитак чланова породице, утицали су на чињеницу да је скоро свакој петој младој особи погоршано ментално здравље у претходне две године, сведоче подаци изведени из истраживања Уницефа о утицају пандемије ковида 19 на породице у Србији. Ова студија говори да је корона-криза оставила највеће последице на адолесценте узраста од 13 до 17 година, који потичу из породица са нижим социо-економским статусом из Београда и других урбаних центара. Чак 44 одсто њих има тешкоће са концентрацијом приликом учења, а кад је реч о менталним тегобама и проблемима с којима се адолесценти суочавају најчешће су анксиозност и раздражљивост.