Специјално за „Политику”
Загреб – Идући Тргом бана Јелачића и строгим центром Загреба, малобројни Загрепчани и посетиоци главног града Хрватске знају да пролазе поред сведока једне трагичне историјске судбине. Велелепни хотел „Дубровник” у самом центру града, једно од култних места и симбола града, деценијама крије страшну тајну о узлету и успеху, али и трагичном крају једне некада имућне и угледне српске породице.
Можда заборав не би био тако страшан да судбина ове некада успешне породице не сумира и судбину једног народа на овим просторима, којем је насилно и сурово пресечен, не само замах и напредак већ је и пуки опстанак доведен у питање. Да се бар ова појединачна неправда донекле исправи, односно да се сачува сећање на породицу Милинов, која је кројила историју и изглед некадашњег Загреба, постараће се данас Српско народно веће из Загреба, Центар за промицање толеранције и очување сећања на Холокауст и удружење ВеДРА (Ветерани Домовинског рата и антифашисти Сплит), у чијој организацији ће испред хотела „Дубровник” бити постављен „камен спотицања”, односно спомен-обележје у виду мале бетонске коцке (димензија 96x96 мм) с месинганом плочицом и угравираним личним подацима на врху.
Мало ко зна да је све до 1940. године овај хотел носио назив „Хотел Милинов”, а да је оснивач и први власник хотела који данас носи назив хотел „Дубровник”, био – Светозар Милинов, познати загребачки трговац и предузетник. Још се мање зна да је Светозар заједно са супругом Милицом и четворо синова мучки смакнут у комплексу усташких ликвидацијских логора Госпић–Јадовно–Паг негде у августу 1941. године.
Наиме, одмах по успостави Независне Државе Хрватске, у јулу 1941. године усташка власт ухапсила је тада 71-годишњег Светозара, својевремено једног од најугледнијих и најспособнијих велетрговаца сукном на подручју Загреба и шире околине. Заједно с њим усташе хапсе и његову супругу Милицу, као и четворицу његових синова, Ђорђа, Косту, Николу и Војислава, уз обећање да ће бити депортовани у Србију. Међутим, дан касније отпремљени су у другом правцу поставши тако једне од првих жртава усташког комплекса ликвидацијских логора Госпић–Јадовно–Паг. У Госпић, као прву станицу логорског комплекса, у којој се одлучивало који ће затвореници бити одвезени у Јадовно, а који на Паг, у Слану и Метајну, довезени су заједно, а потом су раздвојени. Светозар и његови синови пребачени су на Велебит, у Јадовно, где су побијени, док је Милица одведена у логор Слана на острву Пагу где је исто тако мучена и убијена.
Светозар Милинов претходно се већ био повукао из трговачког посла, будући да је дошао у озбиљне године, али је многе послове препустио синовима. Годину дана пре ликвидације прихвата и понуду бродарске компаније „Дубровачка пловидба” која откупљује његов хотел, те му мења назив у „Дубровник”. Хотел „Дубровник” до данас је наставио да краси централни загребачки трг, да употпуњује друштвени живот града, дочекује и испраћа бројне туристе и посетиоце и да надограђује богату традицију. Када је породица која је утемељила ово место трагично страдала, те 1941. године хотел је већ носио свој данашњи назив, али је наставивши да се позива на богату традицију, требало да задржи и сећање на ужасан и неправедан крај породице која га је утемељила.
„Камен спотицања” је велики међународни пројекат немачког уметника Гинтера Деминга и представља највећи децентрализовани меморијал на свету посвећен жртвама Холокауста, а сваки камен представља сећање на једну жртву. Уметник је покренуо ову праксу сматрајући да нацистичке злочине треба памтити у свакодневици, на улици, да се о камен са именом жртве на плочнику, тротоару испред кућа у којима су живели „спотакнемо” и почнемо да размишљамо о појединцима који су нестали. Постављање сваког „камена” има циљ да се пролазници сагињањем и читањем имена симболично поклоне жртвама нацистичких терора. До сада је у свету уграђено више од 80.000 „камена спотицања”, у око 30 држава, међу којима је и Србија.
Загреб је пре три године добио свој први, а данашње постављање „камена” са именом Светозара Милинова има циљ и да „подсети на борбу против мржње, равнодушности и геноцида”, како су иницијатори ове акције истакли у најави.
Тако ће у строгом центру Загреба, у Гајевој улици број 1, и име Светозара Милинова подсећати пролазнике на његов трагичан крај. Кад већ сам хотел „Дубровник”, који је у називу некада имао његово презиме, не чува сећање на свог утемељитеља. И кад, уосталом, ни у уџбеницима историје ни у колективном памћењу за ову историјску епизоду нема места.
Десет спомен-обележја у Београду
У Србији су прва оваква спомен-обележја постављена 5. јула прошле године, када је у организацији „Хавер Србија”, Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд, обележено постављање десет „камена спотицања”. Тиме је наш главни град постао део највећег децентрализованог меморијала на свету.
– Испред сваке зграде смо у сандуче ставили станарима једно писмо са објашњењем о пројекту, као и биографију особе чије је име на камену. Неколико станара нас је звало да нам захвали и да нам каже да им је важно да знају ко је ту живео. Тренутно припремамо документацију за нову туру „камена спотицања” – каже за „Политику” Соња Виличић, оснивач невладине организације „Хавер Србија”.
Први „камен спотицања” постављен је испред куће у којој је некада живела ашкенаска породица Дајч, родитељи Емил и Августа и њихова деца Хилда и Ханс. Сви су убијени на Старом сајмишту 1942. године.
Д. С.
Матић: Важно је обележавали топониме који говоре о историји Срба у Хрватској
Изузетно ми је драго што је Српско народно веће за само годину дана успело да реализује идеју коју сам поменуо у свом говору на комеморацији у Јадовну, каже за „Политику” Веран Матић, специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих лица са Хрватском.
„И сам сам негде у то време сазнао из твита историчара Милана Радановића о томе да је хотел ’Дубровник’ направила српска породица Милинов, која је страдала у Јадовну и на Пагу. Пошто одседам више од 40 година у овом хотелу који се налази у непосредној близини просторија Српског народног већа, оваква обележја мислим да би помогла култури сећања, а потом и толеранције, нормализације и помирења између Хрвата и Срба”, објашњава Матић.
Додаје да се испред хотела налази и споменик Јована Бакића, чији је величанствени монумент у Каменској срушен 1992. године, а недавно обновљен на један дан као уметнички виртуелни пројекат. Веома је важно топониме који говоре о историји Срба у Хрватској, обележавати, чувати, развијати наративе како би се ојачала позиција српске мањине и културе и образовања, али и како би се документовало историјско присуство и важан допринос који су Срби дали на овим просторима, напомиње он.
„Српско народно веће реализује ову мисију на најбољи могући начин. Ускоро ће бити изграђен и импозантан Српски културни центар у самом центру Загреба. Слични центри се граде од Ријеке до Вуковара. И Србија као држава би у већем обиму могла да подржи и помогне ове важне пројекте”, закључује Веран Матић.
Б. Б.