Бајденова администрација разрађује планове и за најгори могући сценарио – евакуацију стотина хиљада америчких грађана с Блиског истока, уколико се крвопролиће из Газе прелије на регион, пише „Вашингтон пост” позивајући се на сазнања четворице званичника информисаних о плановима америчке владе.
И док се израелске војне снаге уз помоћ америчког оружја и војних саветника припремају за ризичну копнену офанзиву у коначном обрачуну с Хамасом, Бела кућа размишља како, ако буде било потребно, да спроведе до сада незамисливу акцију спасавања више од 600.000 својих људи који живе у Израелу и Либану.
Званичници за сада не желе јавно да говоре о томе како би избегли ширење панике међу Американцима у региону, али је Стејт департмент већ саветовао америчке грађане да буду опрезни због потенцијалних терористичких напада на различитим локацијама у свету.
Упозорење је било одговор на талас пропалестинских демонстрација, јер је Вашингтон свестан да због пуне политичке и војне помоћи Израелу цену арапског беса могу платити и амерички грађани.
Израелски председник Исак Херцог јуче је на конференцији за новинаре с француским председником Емануелом Макроном јасно поручио да ће Либан „платити цену” ако се терористичка организација Хезболах укључи у рат. Ако дође до ширења рата то ће бити велики ризик по безбедност 86.000 људи с америчким пасошима који живе у овој земљи.
И Министарство одбране је сигнализирао да се после најновијих напада дроновима на америчке војне базе припрема већи број акција против трупа САД на Блиском истоку. На удару је око 3.400 војника распоређених у Ираку и Сирији. Американци стационирани у овим земљама годинама су већ на мети милитантних група као што је ирачки Катаиб-Хезболах, који подржава Иран.
Ако дође до евакуације Американаца из овог региона то би, према оцени стручњака, била операција која би надмашила све до сада спроведене акције и укључивала би ангажовање ратног ваздухопловства и бродове морнарице који су већ допловили у регион.
„Са 600.000 Американаца у Израелу и широм региона, тешко је замислити евакуацију која би се могла поредити с овом по обиму и сложености”, каже Сузан Малони, директорка Одељења за спољну политику у Институту Брукингс.
За то време израелски генерали поручују да је војска спремна да уђе у Газу и искорени терористе. Али знак за почетак копнене интервенције још није дат, пре свега зато што Хамас држи више од 200 заробљених талаца којима тргује не би ли одложио инвазију.
Вашингтон и западне владе желе да преко Катара, као посредника у разговорима с Хамасом, издејствују ослобађање што већег броја талаца пре него што израелски тенкови уђу у палестинску енклаву. Такође, да се не би превише замерили исламским земљама, хтели би да број цивилних жртава у обрачуну с борцима Хамаса буде што мањи. За сада нема гаранција да ће одбрамбене снаге (ИДФ) бити селективне кад крену у копнени напад.
Због свега тога америчка администрација је забринута да Израел за своје планиране операције у Гази нема оствариве војне циљеве. Поготово што је до сада у ваздушним нападима погинуло 5.000 људи, већином цивила. Зато Вашингтон још сматра да израелска војска није спремна за копнени напад, пише „Тајмс ов Израел”.
Амерички министар одбране Лојд Остин имао је скоро свакодневне телефонске разговоре с израелским колегом Јоавом Галантом, током којих га је позвао на значај пажљивог разматрања начина напада на Газу, где ће терористи деловати из тунела и густо насељених подручја, пише „Њујорк тајмс”, који се позива на неименоване америчке званичнике.
У интервјуу за Еј-Би-Си Остин је рекао да би копнена инвазија коју Израел планира да покрене могла да потраје дуже него што је Американцима било потребно да уклоне Исламску државу с власти у Мосулу, у Ираку, кад је он био шеф Централне команде америчке војске.
Амерички званичници рекли су да Израел мора да одлучи да ли жели да елиминише терористе Хамаса комбинацијом хируршких напада и циљаних упада специјалних снага, као што су САД урадиле заједно с ирачким и курдским војницима у Мосулу 2017. године, или да покрене широку копнену инвазију, као што су америчке трупе урадиле заједно с ирачким и британским снагама у Фалуџи 2004.
Обе стратегије резултираће великим губицима, иако би модел Фалуџе био далеко крвавији и за војнике и за цивиле, рекли су амерички званичници, додајући да многи у Пентагону сходно томе више воле пример Мосула. Али чак и у тој бици убијено је 9.000 до 11.000 цивила.
Макрон: Треба организовати међународну коалицију против Хамаса
Француски председник Емануел Макрон предложио је јуче током посете Израелу оснивање међународне коалиције против Хамаса и изразио наду у обнову мировног процеса с Палестинцима.
„Француска је спремна да се међународна коалиција против Даеша (Исламске државе), у склопу које смо се ангажoвали за нашу операцију у Ираку и Сирији, бори и против Хамаса”, рекао је Макрон након састанка с израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом.
Макрон је поручио да је то у интересу Израела и његове безбедности, као и безбедности суседних земаља.
„Борба мора бити без милости, али не без правила, јер смо демократије које се боре против терориста, демократије које поштују ратно право и осигуравају приступ хуманитарној помоћи становништву Газе”, додао је француски председник.
Две Израелке ослобођене из Газе у добром здравственом стању
Две старије Израелке Нурит Купер (83) и Јошевед Лифшиц (85), које су у понедељак ослобођене из појаса Газе, где су држане као таоци, како се чини, у добром су здравственом стању, наведено је у видео-саопштењу болнице Ихилов у Тел Авиву, преноси Бета.
Њихово ослобађање поздравио је председник САД Џозеф Бајден у телефонском разговору с премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом.
Јошевед Лифшиц, која је ослобођена заједно с Нурит Купер, изјавила је за израелске медије да не зна где су је држали екстремисти Хамаса након што су је заробили.
„Ставили су ме на мотор, један терориста ме је држао спреда, а други слеђа да не паднем. Прешли смо границу и прво су ме држали у насељу Абасан ел Кабира, које је близу (кибуца) Берија. После тога не знам где сам одведена”, рекла је она.
Мужеви ове две Израелке још су заточени.
Хамас је у петак ослободио и две Американке, мајку и кћерку.