Адвокатска комора Србије (АКС) предлаже доношење потпуно новог Законика о кривичном поступку (ЗКП) уместо измене постојећег.
„Овај законик је толико лош да никаквим изменама не може бити поправљен”, рекла је адвокат Биљана Кајганић, члан радне групе за кривично право АКС, на саветовању Удружења за међународно кривично право, које је недавно завршено на Златибору.
Иако је ЗКП у примени већ девет година, правници га и даље зову „новим” законом.
Будући да је у наш кривични поступак увео правила блиска англосаксонском моделу, суд није дужан да утврђује истину већ одлучује на основу „доказног двобоја” странака у поступку – тужилаштва и одбране. Тако се у пракси пред судовима појављују две истине о томе ко је и како извршио неко кривично дело, навели су учесници саветовања. Једна је права истина, а друга „правосудна истина” која не мора да одговара ономе што се стварно догодило.
ЗКП је увео тужилачку истрагу, а јавни тужиоци указују да имају много проблема у примени онога што налажу законске одредбе, а притом немају ни довољно капацитета за њихово спровођење. Увек је присутна дилема о томе ко руководи истрагом – полиција или тужилаштво.
Адвокат Горан Петронијевић поставио је питање да ли треба одустати од постојећег концепта тужилачке истраге.
– Залажемо се за измену процесног законодавства у складу са европским континенталним правом. Концептуална разлика између европског и англосаксонског система је велика. Нови ЗКП био је донет под притисцима, када је речено да је УСАИД дао 120 милиона долара за реформу српског правосуђа, а најважнији део те реформе био је ЗКП. Дакле, неко је дошао и купио примену кривично процесног права код нас, са образложењем да ћемо тиме бити корак ближе Европској унији – казао је адвокат Горан Петронијевић, дугогодишњи судија некадашњег Окружног суда у Београду.
Примедбе на доношење и примену ЗКП-а имају и јавни тужиоци. Они су указали да жртве кривичних дела нису довољно заштићене у самом току поступка, а посебно у фази истраге.
– Закон је донет на брзину, а да претходно у друштву нису сазрели услови за његову примену, нити су друге државне институције биле постављене на правим темељима да би спровођење новог ЗКП-а било квалитетно. Треба указати да овај законик наноси штету онима који у поступку имају статус оштећених. Подржавамо сваку борбу адвоката да унапреде ЗКП, али бисмо замолили да обухвате и проблеме који се тичу оштећеног – рекла је Бранка Трифуновић, заменик вишег јавног тужиоца у Београду.
Адвокат Биљана Кајганић навела је да ће АКС инсистирати на томе да правну помоћ жртвама може да пружа једино адвокатура, која ће предложити измену националне стратегије и акционог плана за помоћ жртвама и сведоцима кривичних дела.
– Сада правну помоћ пружају судски сарадници, а адвокатима није дозвољен приступ састанцима на којима се разговара са жртвама. Тиме се нарушава равноправност странака. Сматрамо да пружалац правне помоћи мора да буде само адвокат. Такође, у нацрту Закона о малолетницима има одредба да малолетник изузетно може бити саслушан без присуства родитеља, па и без присуства браниоца. То је неуставно и недопустиво, па ћемо инсистирати на брисању таквог предлога – нагласила је Кајганићева.
Заменик другог основног јавног тужиоца Гордана Крстић указала је да службе за помоћ и подршку жртвама и сведоцима, које постоје у судовима и тужилаштвима, не пружају правну помоћ, већ управо оно што им и сам назив каже – помоћ и подршку. У овим службама жртве добијају информације о њиховим правима у кривичном поступку.
– Често је реч о врло тешким и најтежим кривичним делима, када су сведоци и жртве застрашени и прошли су тешку трауму, па је улога тужиоца изузетно значајна. Важно је спречити секундарну виктимизацију. То је улога служби при тужилаштву и суду – рекла је Крстићева.
Подсетила је и на дужност јавног тужиоца да изводи доказе који иду на штету, али и у корист окривљеног – по предлогу одбране.