У протекла три месеца глобални императив постао је све оно што нам недостаје – јединство, емпатија, слога, хуманост, волонтеризам. Од почетка рата на европском тлу, иако их је пре (а и даље се воде) било сијасет, напокон саосећамо јер сви смо ми Украјинци. Ипак, као да сви Украјинци „нису Украјинци”.
То се могло видети на примеру људи пореклом с афричког поднебља који су на граничним прелазима, бежећи из ратом захваћених украјинских подручја, доживљавали све само не емпатију и хуманост. Црнци који су бежали из Украјине спавајући голи живот нису једини „тамнопути” који су дискриминисани. Роми из Украјине деле исту судбину, а „Хјуман рајтс воч” је на примеру Молдавије известио на који начин се ова „врста избеглица” збрињава у тамошњим прихватним центрима.
Ова организација је боравећи у главном граду Кишињеву сазнала да у полицијској статистици о избеглицама смештеним у једном прихватном центру постоје две категорије – Роми и Украјинци. Они извештавају да институције у Молдавији циљано смештају ромске избеглице одвојено од осталих који су побегли од рата. Тамошње власти дозволиле су да се дискриминација примењује, штавише, сугерисале су волонтерима у прихватним центрима да се Ромима онемогући пријем у званичне смештаје.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен имао је само речи хвале када је почетком марта посетио ову малу бившу совјетску републику која се носи с огромним приливом избеглица, највећим по глави становника. Рекао је да је пријем избеглица у Молдавији инспирација за свет. Блинкен је земљи обећао америчку помоћ и рекао да се диве великодушности гостопримства, спремности да „будемо тако добри пријатељи људима у невољи”.
Међутим, међународна организација која се фокусира на људска права – којима очигледно немају сви исти приступ – наводи да молдавске власти јесу понудиле подршку људима који су напустили своје домове, али да то не оправдава сегрегацију ромских припадника. Дискриминација на основу етничке припадности огледа се угрубо у одвајању Рома од осталих „чистих Украјинаца” у смештајним центрима. Украјински Роми доживели су и непријатељско опхођење од својих земљака. Организација наводи да су поједини Украјинци одбијали да се с Ромима укрцају у аутобусе који су их возили ка другим местима у Европи. Ромске организације потврдиле су да је њиховим припадницима ускраћиван смештај, да их је полиција приморавала да стану у посебан ред, што је на упит „Хјуман рајтс воча” негирао градоначелник Кишињева.
Међутим, организација је од појединих волонтера који су радили у центру „Молдекспо” сазнала да су они добили инструкције да то није место за Роме. Када би позвали друге центре да приме људе, добијали би инструкције налик на – „претходно се уверите да нису Роми, да су белци или чисти Украјинци”. Стереотипи о Ромима истицани су тврдњама да они плаше волонтере, да уходе људе, баве се трговином деце, краду ствари.
„Хјуман рајтс воч” известио је да су услови у арени где су смештали ромске избеглице лошији у односу на друга места, а да су потом, средином марта, сви они послати у ФРИСПА. Овај центар служи само за Роме, како су дознали активисти организације, а које неретко оптужују да нису избеглице и да желе да злоупотребе хуманитарну помоћ.
Генерално је приметно да не инспиришу подједнако све избеглице свет да „буду добар пријатељ људима у невољи”, како рече Блинкен. С мање жара су европске владе реаговале када је реч о онима који су претходно долазили из Азије и Африке и бежали од рата у Сирији.
Не тако давно је постер с приказаним избеглицама у колони приказиван у Лондону као главни мотив брегзита, уз паролу: „Не дозволите да они долазе и узимају вам послове.”
Овај проблем није приметан само у Молдавији, једној од најсиромашнијих европских земаља, којој су посланици Европског парламента изгласали доделу статуса кандидата за чланство – а сада је на државама чланицама да тај статус дају на самиту у јуну. Европски проблем с расизмом према Ромима старији је од актуелног рата, а Џонатан Ли из Европског центра за права Рома је за Радио слободна Европа рекао да се антиромски наратив с ратом повећао.
Молдавија је у поруци да нису добродошли најочигледнији, али не и усамљен пример, каже Ли и додаје да у свим земљама које се граниче са Украјином добијају извештаје о случајевима дискриминације и неједнаког третмана према ромским избеглицама. „Јурактив” је извештавао да украјински Роми путују између главних градова Вишеградске групе јер им владе тих земаља не дају исту помоћ као другима или их притискају да иду даље.