Европска унија и њене најважније државе чланице још 2008. године определиле су се за подршку сецесији наше јужне покрајине, признајући исту, истиче у интервјуу за „Политику” лидер Нове демократске странке Србије Милош Јовановић. Наглашава да због тога није могуће водити политику и Косово и Метохија и Европска унија. „Уместо да ту чињеницу одмах прихватимо и према њој се поставимо на одговарајући начин, нажалост, ми смо изгубили безмало петнаест година у спољнополитичкој магли, јер српска руководства нису имала храбрости да се с том чињеницом суоче, при чему су – ствари морамо назвати правим именом – лагала свој народ и грађане ове земље стално понављајући неистину да су процеси европских интеграција и одбране Косова и Метохије потпуно одвојени. И нико никога да позове на одговорност због пароле ’и Косово и Европа’, којом је, свих ових година, трован јавни и политички живот ове земље”, каже Милош Јовановић.
Водеће земље ЕУ од нас траже да нормализујемо односе с такозваним Косовом, мислећи пре свега на узајамно признање…
Данас више није могуће сакрити чињеницу да се од нас тражи да на нашем, такозваном, европском путу и сами признамо сецесију Косова и Метохије кроз свеобухватну нормализацију односа по моделу две Немачке из 1972. године. Да подсетим, тада су две Немачке потписале темељни уговор у којем се ословљавају као државе, гарантујући једна другој територијалну целовитост. Након тог уговора обе Немачке су постале чланице Уједињених нација, источни блок је признао Западну Немачку, а западни блок Источну Немачку. То се данас тражи и од Србије и само то. Наравно, уз прихватање даље унитаризације БиХ и слабљења положаја српског народа у Црној Гори. И због свега тога је дошло крајње време да редефинишемо нашу спољнополитичку оријентацију и да коначно јасно кажемо да у таквим околностима чланство у ЕУ не може бити и није више циљ већ искључиво најтешња могућа сарадња која ће се одвијати у обостраном интересу. Сарадња без чланства може да се успостави и развија на основу различитих модела, попут тзв. швајцарског модела фазног закључивања билатералних споразума, тзв. норвешког модела прикључивања Србије Европском економском простору или сходно новом моделу који би одговарао и Србији и ЕУ, и о томе треба коначно да отворимо демократску јавну расправу.
Да ли је то наратив да ћемо бити „пусто острво” ако не уведемо санкције Русији или постоји реална опасност?
Увођење санкција Руској Федерацији било би противно нашим националним интересима. Поред тога не би било ни претерано часно с наше стране нити примерено нашој слободарској историји. Уосталом, у овом сукобу Запада и Русије тешко да се можемо сврстати на страну Запада, који и данас угрожава наше виталне интересе. А да ли је ситуација лака? Није и неће бити. Али те приче о пустим острвима, падању секира с неба и најезди скакаваца ако не уведемо санкције Русији нису нас достојне. Срби су ипак већи народ од тога.
Били сте против манифестације „Мирдита, добар дан” и тражили сте да се забрани. Зашто?
Није допустиво да се под плаштом промовисања културе заправо промовише сецесија наше јужне покрајине. Тако су се, из године у годину, свакакве ствари појављивале на поменутој манифестацији – од амблема УЧК до мапе Србије без Косова и Метохије. Озбиљна и уређена држава такве ствари себи не допушта. Уосталом, и цела та прича о нормализацији односа и помирењу накарадно је постављена. Извршили сте агресију против наше државе, убијали наш народ, разорили земљу, отели део територије, палили цркве и манастире, а сада хајде да се миримо и нормализујемо односе. Како то тачно мислите, господо? Ја сам апсолутно за помирење и нормализацију односа, али предуслов за тако нешто јесте реинтеграција Косова и Метохије у пуни уставноправни поредак Републике Србије. А онда можемо да организујемо фестивале колико год вам је воља.
Да ли очекујете нове београдске изборе?
Не и не разумем до краја ту причу о поновљеним изборима. Понављање избора претходно захтева постојање политичке кризе односно немогућност формирања већине и самим тим власти у Београду. Не видим да се дешава ишта слично у овом тренутку. Али ми смо ту и спремни смо за њих у случају да се десе. Уопште не сумњам да ћемо остварити још бољи резултат него на овим, тек одржаним.
Да ли сте честитали победу на изборима Александру Вучићу?
Нисам био у прилици да то лично урадим, али сам у изборној ноћи начелно честитао свим кандидатима и листама на постигнутим резултатима. Та честитка се односила и на самог Александра Вучића, који је остварио велики резултат самом чињеницом што је по други пут изабран у првом кругу председничких избора.
Промена имена странке и нови почетак
Зашто сте променили назив Демократске странке Србије у Нови ДСС?
Зато што 2022. није више 1992. година. Зато што смо једина странка с тридесет година постојања која је извршила смену генерација. Зато што смо, први пут од 2004. године, учинили да изборни резултат буде бољи у односу на претходни изборни циклус. Зато што смо стекли право, кроз мукотрпну борбу у протеклих пет година, да отворимо ново поглавље исте књиге и да направимо инвентар и биланс вишедеценијског деловања странке. Зато што је ово што градимо заиста један Нови ДСС, на новом смо почетку и не планирамо да станемо. Зато Нови ДСС.