Извор: Радио Београд
Аутор: Миша Стојиљковић и Игор Обрачевић
Депопулација је тема која обележава 21. век и обележиће деценије које су пред нама. Смањење броја становника је феномен који погађа целу Европу, али и Србију већ пола века уназад. Хватајући се у коштац са проблемом који нас озбиљно угрожава, тим најистакнутијих демографа из света и земље направио је Национални извештај о људском развоју за Србију под називом "Људски развој као одговор на демографске промене".
Део тима и уредник извештаја је Данило Вуковић, професор Правног факултета у Београду и сарадник Програма Уједињених нација за развој, које су пружиле подршку изради извештаја.
Професор Вуковић је гостујући у Јутарњем програму Радио Београда 1 истакао да је циљ израде извештаја био један поглед у будућност на основу расположивих података и научних сазнања који би понудио Влади Србије неке могуће смернице, како ми као друштво можемо да се суочимо са неизбежним смањењем популације у Србији. Предлог изнет пред Скупштином Србије садржи 10 тачака.
"Први и основни закључак је да је смањење и старење становништва неизбежно. Не постоје научни докази, нити искуства из других земаља која указују да ми можемо да преокренемо тај процес, тако што ћемо да повећамо фертилитет. Стопа рађања је деценијама уназад у паду и ми не можемо да осмислимо програме који ће то да промене из простог разлога, јер су се људи променили и сада више мисле о сопственим потребама и индивидуалном квалитету живота, а у ту слику се не уклапа треће дете", истиче професор Вуковић.
Упркос томе, држава не може одустајати од покушаја да нешто уради зато што је друштвено и политички важно помагати људима да имају деце колико хоће, јер има родитеља који желе да имају више деце, али их нешто у томе спречава.
"Држава у том смислу не може да одустане од пронаталитетних мера. Људи су ресурси и као сваки ресурс, ако га има мање, он је драгоценији. То значи да свака особа која живи у Србији представља много драгоценији ресурс него што је раније била. Ми данас имамо за трећину мање ђака у школама него пре две деценије, што значи, да ми унутар те две трећине сада треба да нађемо све наше лекаре, инжењере, завариваче, мајсторе, новинаре, професоре и то је разлог због чега нико не сме да испада из образовног процеса", упозорава Данило Вуковић.
"Не одлазе само најшколованији"
Србија има проблем и са одливом радне снаге, не одлазе само најшколованији, већ радно способно становништво из свих делатности.
"Анализирали смо детаљно земље одредишта и наше анализе приказују да је одлив мозгова мит. Ми имамо одлив радника. Најобразованији не одлазе у толиком броју, јер је њима овде релативно добро, зато што су плате тих људи у Србији релативно добре у односу на европске. Јаз између њиховог живота овде и, рецимо, услова живота у Бечу је мањи, него јаз између услова живота обичног радника у Београду и Бечу", каже професор.
Национални извештај садржи више мера како би се ублажио утицај депопулације на живот у Србији, попут улагања у образовање, здравство и друге области важне за функционисање и напредак једног друштва.
"Будућност ће се бранити у градовима као што су Шабац, Лесковац или Врање"
"Једна од централних тема извештаја је равномерни регионални развој. Данас се две трећине друштвеног бруто производа произведе у регији Београда и Новог Сада, то значи да те две регије имају магичну привлачну снагу за људе који долазе. У деценијама пред нама, депопулација неће погодити све делове земље једнако. У наредних 30 година, Београд ће да опадне за можда 2-3 одсто, док ће неки делови Србије у истом периоду изгубити између 30 и 40 одсто становништва. То су драматичне промене. Примарни задатак државе је да још више улаже у регионални развој", каже Вуковић.
Има, наводи, назнака да се регионалне разлике стабилизују и то је добар знак.
"Потребно је кренути у децентрализацију земље улагањем у градове средње величине. Демографска будућност Србије ће се бранити у градовима као што су Шабац, Лесковац или Врање. Уколико се ти градови брже развијају, постаће бар приближно привлачни, као и тренутно најразвијеније регије у земљи", закључио је професор Данило Вуковић.