Србији прети пад инвестиција. Уместо очекиваног реалног раста у 2022. од 6,4 одсто сад се очекује знатно скромнији раст од три одсто. Приметно умањење раста инвестиција планира се и у средњем року за око два процентна поена у односу на претходне прогнозе. Ово наводе представници Фискалног савета (ФС) на основу Фискалне стратегије за период до 2025. године коју је влада променила пре неколико дана.
„Најважнија структурна промена коју доноси нова прогноза привредног раста је успоравање раста инвестиција. Ова промена главни је разлог за ниже пројекције укупног привредног раста у односу на претходну стратегију. Све преостале компоненте БДП-а знатно су мање ревидиране. Просечан годишњи раст улагања у Србији од 2017. до 2021. износио је око 10 одсто, а сад се очекује да ће од 2022. до 2025. да се скоро преполови, а и то се лако може показати као превише оптимистично”, наводе из ФС-а.
Додају да је успоравање инвестиција у наредном периоду логична претпоставка, јер раст неизвесности по правилу доводи до суздржавања инвеститора од улагања, а на нешто нижу инвестициону активност сигурно ће утицати и очекивано повећање каматних стопа што значи да ће кредити поскупети. Први доступни подаци из 2022. већ показују знатно смањење прилива страних директних инвестиција (СДИ) у односу на претходну годину, а СДИ су важан део укупних улагања у Србији. Оцењују да је стратегија исправно препознала да је највероватнији канал преко ког ће се успорити привредни раст успоравање раста инвестиција.
Интересантно је да и аутори „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) то запажају у јунском броју публикације.
„Види се да је у првом кварталу ове године раст инвестиција битно редукован. У суштини, смањење реалног раста бруто инвестиција у основна средства на један одсто у вези је са смањењем реалног међугодишњег раста БДП-а на 4,4. Јер, издаци за финалну потрошњу државе нису редуковали међугодишњи раст. Треба скренути пажњу на то да је међугодишњи раст у текућим ценама у случају БДП-а у првом кварталу био 12,4 одсто, а бруто инвестиција у основна средства чак 13,7 процената. Другим речима, удео издатака за инвестиције се није смањио, а реални раст је ’појела’ инфлација”, наводе аутори МАТ-а.
Михаило Гајић, директор истраживачке јединице Либертаријанског клуба (Либек) каже да су СДИ најважнија компонента укупних инвестиција. Приватна и државна улагања чине нажалост мањи део у укупним инвестицијама него СДИ. У земљама Централне и Источне Европе које су ушле у ЕУ једну трећину чине СДИ, а две трећине домаће, а код нас је тај однос обрнут.
„Узрок пада инвестиција биће не само политичке прилике због рата на Истоку Европе, већ ће то делимично бити и последица раста камата. Због тога ће неки пројекти да постану мање исплативи него раније. Мислим да ће СДИ на кратак рок бити ниже него претходних година, али да ће се покренути како се буде решио рат у Украјини. Јер, најјаче европске економије селе производњу са Далеког истока ближе Европи, а Балкан је, због пореског амбијента и нижих трошкова за зараде, логична дестинација”, наводи Гајић.
Додаје да инвестиције данас значе привредни раст сутра. Буџет је конципиран на основу економског раста од 4,5 одсто, а пад економске активности значи пад прихода за државну касу и већег проблема за исплату буџетских издатака који ће свакако бити виши. Дефицит ће да буде већи од планираних 1,5 милијарди евра, а то ће се прелити на већи раст јавног дуга него што је планирано.
Иначе, у 2021. прилив СДИ био је рекордан и износио је 3,863 милијарде евра. У Народној банци Србије (НБС) кажу да је током првог тромесечја 2022. прилив износио је 592,5 милиона евра.
„Након благог успоравања прилива СДИ, које је било присутно током марта, опоравак је забележен већ током априла и, према прелиминарним подацима, укупан прилив СДИ је у прва четири месеца 2022. износио око 750 милиона евра, и то је управо податак који је и гувернерка изнела током представљања извештаја о инфлацији. Последњи оперативни подаци указују да су позитивни трендови настављени и у мају и да је прилив СДИ додатно убрзан у односу на март и април ове године, и да је за првих пет месеци износио 1,140 милијарди евра. То указује да је успоравање прилива СДИ било привремено и изазвано првобитним шоком након избијања сукоба у Украјини”, наводе из централне банке.
На наше питање зашто је НБС планирала раст СДИ од 2,9 милијарди евра одговарају:
„НБС сваку пројекцију СДИ ради конзервативно и у складу са осталим макроекономским пројекцијама. Узимају се у обзир актуелни трендови, најављени пројекти, динамика улагања која се разликује од пројекта до пројекта, али и ризици који долазе из међународног окружења. Скренули бисмо пажњу да упркос тренутној глобалној неизвесности ниједан од најављених, односно претходно започетих пројеката у Србији није отказан. Управо, имајући у виду актуелну кризу у Украјини и знатне геополитичке ризике који могу да утичу на токове капитала, НБС је у мајском издању извештаја о инфлацији изашла са врло конзервативном пројекцијом од 2,9 милијарди евра за текућу годину.”