Srđan Zlatković, Igor Stojimenov, Nenad Arsić, Andreas Dinić, Stevan Durčić, godinama žive i rade u Dortmundu, a svoje slobodno vreme tokom godišnjih odmora, uglavnom koriste da se druže i opuštaju na pecanju. Već par godina, njihova destinacija je Švedska, kako je bilo i ovoga puta.
Međutim, umesto bogatog ulova i slika za društvene mreže punih meredova i kapitalnih primeraka, ovaj put sa pecanja će poneti najbitniji trofej koji će pamtiti čitavog života.
Naime, njih petorica su spasili mladog Šveđanina po imenu Jonas, koji je pokušao da se ubije i to na oči svoje majke. No, krenimo redom...
"Živimo svi u Dortmundu, u Nemačkoj. Igor, Nenad i ja smo rodom iz Niša, Andreas je iz Kruševca, a Stevan iz Beograda. Lično ja sam već skoro 50 godina u Nemačkoj, pošto su me roditelji odveli tamo kada sam imao četiri godine. Mama i tata su me na vreme naučili srpski. Svi smo mi dugo godina tamo, neki su i rođeni, uglavnom svi smo baš u Dortmundu, gde živimo sa porodicama.- započinje priču za "Blic" jedan od spasilaca, Srđan.
U vikend naselje, udaljeno šest kilometara od gradića Stofors, dolaze već par godina, jer kako nam Srđan otkriva, mesto je mirno, nema puno ljudi, a riba "grize".
-Jednom godišnje dolazimo ovde na pecanje, evo već četiri godine. To je jedna kućica na jezeru, ima pristanište za čamce. Nema ništa sem šume, jezera i par vikendica. Jako je malo ljudi, na šest kilometara odavde nalazi se najbliži grad, Stofors, on ima oko 2.500 stanovnika. Tako da u suštini, na jezeru preko nedelje nećete videti živu dušu, pravo vikend naselje.- priča on.
Upravo zato, činjenica da vide dvoje ljudi kako šetaju pored njhove kućice kraj jezera, nije ih puno zaintigirala. Međutim, kada je žena počela da usplahireno viče i doziva muškarca, bilo je jasno da se dešava nešto.
-Mi smo spremali doručak i čuli smo neku ženu kako ide kroz šumu i viišti "Jonas", a sve u nekoj panici. Mi tu opšte nismo mislili da se radi o nekoj svađi, videli smo ih pre toga pola sata kako mirno šetaju pored naše vikendice. Nakon toga, kao što rekoh, prvo smo čuli neku raspravu, i odjednom je krenula da vrišti "Jonas, Jonas". Kad smo je pitali sa terase o čemu se radi na engleskom, ona pošto nije dobro znala, ponavljala je samo "help mi, help mi" priča Srđan u jednom dahu.
Kada su došli do uznemirene žene, dobili su informaciju od koje im se digla kosa na glavi. Naime, Jonas, kako se zove mladi Šveđanin, pokušao je da oduzme sebi život i to na očigled majke. Kako nije uspeo u tome, krenuo je da trči prvo ka šumi, a potom i ka jezeru.
-On je hteo da se ubije. Majka nam je pokazala da ima nož i da je hteo da preseče vene. Odjednom je nestao samo u šumi. Dvojica su bila pored jezera, ostali su krenuli da ga traže put šume. Videli smo u jednom trenutku kako je svesno ušao u jezero, ali nismo bili sigurni da li zna da pliva ili ne. Pošto je imao nož kod sebe, bili smo jako obazrivi. Bili smo nepsremni, morali smo brzo da se obučemo i da se spustimo do brodića. Prišli smo oprezno, on je već bio izgubio svest, bio je oko minut i po, dva pod vodom. Kako nam je polciija posle rekla, najverovatnije je uzeo nešto od lekova ili tako nešto, jer je bio van sebe. U nesvesnom stanju smo ga izvukli iz čamca, gde je kolega počeo da ga reanimira, što smo nastavili i kada smo ga izvukli - objašnjava nam Srđan kako je tekla akcija spašavanja.
Vremena nije bilo puno. Dok je veći deo Srba bio kraj mladog Šveđanina, jedan od njih je pozvao policiju, hitnu pomoć, a zatim je otišao i da ih sačeka nedaleko od kućice, na glavnom putu. Prema Srđanovim rečima, sve je trajalo oko pola sata.
-Jedan kolega je morao zvao policiju, morao je da ih sačeka na glavnoj ulcii, na nekih 1, 5 kilometara od kuće. Nakon toga su došli spasilačka služba sa helikopterom, vatrogasci sa spaslilačkim čamcem. Posle su mu dali kiseonik i sve potrebno da se stewbilizuje, nakon čega je u tom stanju helikoperom prevezen u bolnicu. Sama naša potraga i reanimacija, sve je to trajalo oko pola sata pre nego što su oni došli - kaže on.
Kada su izbacili vodu iz njega i reanimacijom ga vratili u život, mladić je mogao samo da pomera usne. Zbog svega što su učinili, petorica Srba su dobili čestitke od strane švedske spaslilačke ekipe i policije. A oni... Oni su bili svesni šta se desilo tek uveče, kada su po prvi put obradili sve informacije o slučaju.
Pročitajte još
-Nit je pričao, nit je bio pri sebi. Doveli smo ga do stanja da mrda usnama, i po izgledu, mislim da ima oko 25 godina. Polcajci i spasilačke službe su nam čestitale na spašavanju, zhalaganju i trudu. Kako su nam objasnili da je sve potrajalo dva minuta još, mladić bi bio mrtav. Mi smo sinoć sedeli i tek smo tad shvatili šta smo uradili, adrenalin je uradio svoje. Bilo je jezivo, jer ovo se ne dešava svaki dan, a mi nismo ni profesionalni spasioci--- Bilo je jezivo i čudno sa jedne strane, dok smo sa druge, osetili veliki ponos što smo spasili mladi život - objašnjava nam Srđan.
Ono što im je prolazilo kroz glavu, bila je jedna činjenica - par njih je imalo decu istog uzrasta kao mladić koji je pokušao da sebi oduzme život. Nažalost, kako ističe, o mladiću nemaju nove informacije, iako je prilikom transporta u bolnicu on bio u stabilnom stanju.
Pročitajte još
-Moram da ponovim, policajci su bili oduševljeni našom reakcijom, a mi smo samo reagovali kao ljudi. Znate, mi smo porodični ljudi, četrdeset plus, i neki od nas imaju decu istog uzrasta mladića koji je probao da se utopi. Nadamo se samo da je sa njim sve dobro, jer nemamo još uvek vesti o stanju. Eto, bicikl njegove majke i dalje stoji kod nas na tremu, kad su ga odveli, bio je stabilan. Nadamo se najboljem - kaže nam Srđan, jedan od pet heroja iz Srbije, na kraju razgovora za "Blic".