Mnogo je onih koji ne mogu da zamisle jutro bez kafe, a većina ljudi se i ne zaustavi na toj prvoj jutarnjoj, već i tokom dana nastavlja da ispija šolju za šoljom.
Uživamo tako, bezbrižno, u mirisu i aromi, kafa nas rasani, oraspoloži… Kad nam neko i skrene pažnju da bi možda trebalo malo da smanjimo ugođaj, pozovemo se na naučne studije koje ukazuju da kafa ima i pozitivan uticaj na zdravlje.
Šta je od svega toga istina, i da li je kafa ako ne “zdrava”, ono bar “bezazlena”, Mondo je pitao primarijusa dr Petra Borovića.
– Ljudi koji uživaju u kafi, zapravo uživaju u kofeinu, koji je otrovna biljna baza i svrstava se u droge. Koliko je kofein štetan i nekoristan, jasno je kad uzmete u obzir da je na skali “težine” odvikavanja na petom mjestu, poslije heroina, nikotina, kokaina i alkohola – objašnjava dr Borović za MONDO.
Ali, to nisu ni izbliza svi loši efekti koje kafa može da izazove ljudskom organizmu.
– Kao da to samo po sebi nije dovoljno, štetnost kafe pojačava se termičkom obradom. Kafa je svijetlozelene boje, ali poslije prženja na temperaturi višoj od 280 stepeni, kidaju se ugljenične veze u strukturi zrna, kafa pocrni, stvaraju se kancerogena jedinjenja – kaže dr Borović, podsjećajući da je kafa jedina namirnica za koju nam je “normalno” da je u ishrani koristimo ugljenisanu.
Kafa je veoma povezana i sa osteoporozom. Kofein u organizmu ostaje izmedu 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz hrane.
– Kosti se stalno obnavljaju jer imaju dve vrste ćelija, jedne razgrađuju, a druge formiraju nove strukture koštanog tkiva. Tako se kosti neprekidno prilagođavaju opterećenju i naporima. Pošto kafa blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada – objašanjava dr Borović.
Naravno, to su stvari koje se neće manifestovati odmah.
– Žene to osjete tek kad udu u menopauzu, pošto se tada i fiziološki gubi kalcijum, a ako su rezerve već male, stvar je još gora. Tako i kafa doprinosi statistici koja kaže da danas svaka treća žena i svaki sedmi muškarac imaju osteoporozu – kaže Borović.
Da li je onda kafa bez kofeina manje zlo, bar za one koji ne mogu da je se odreknu?
– U zrnima kafe, pored kofeina, nalazi se više od 800 isparljivih sastojaka, to je prvo. A drugo, kafa bez kofeina ne postoji. Moguće je samo smanjiti udio kofeina u kafi… Ali, da bi se smanjio sadržaj kofeina, kafa se obrađuje na različite načine. Jedna od metoda je da se, recimo, zrno uroni u kiselinu. Time se smanjuje procenat kofeina, ali time kafa postaje kisela i mnogo češće izaziva gastritis – navodi dr Borović.
Osim što je otrovna sama po sebi, kafa je i neka vrsta ljepka za druge otrove.
– Kafa je, dakle, sama po sebi otrov koji ljudi dobrovoljno unose. Ali, ona i pojačava žudnju za drugim otrovima, što dokazuje ponašanje pušača. Je l’ vi poznajete pušača koji ne pije kafu, i koji uz kafu neće zapaliti ne jednu, nego vrlo često i dvije cigarete, jer jedno bez drugog ne ide – pita se Petar Borović.
Mnogi navode da ih prva jutarnja šolja kafe razbudi i popravlja raspoloženje. Međutim, Borović ubija i tu iluziju.
– Kofein poslije prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, i podiže nivo beta endorfina, prirodnog ‘opijata’, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno, kafa utiče i na nadbubrežne žlijezde koje pojačano luče hormone stresa. Zbog endorfina, organizam nema načina da osjeti da je u krvotok upravo grunuo hormon stresa, ali se zbog tog prikrivenog stresa razbuđuje, i mi imamo utisak da smo odjednom bolje raspoloženi, budni i puni energije – objašnjava doktor.
Kad popijemo kafu, dakle, mi postignemo ono što smo željeli, ali po cijenu nepotrebnog stresa kojem smo izložili organizam.
– Kafa negativno djeluje i na srce, jer kad popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. To stanje u kojem se srce nalazi poslije konzumiranja kafe je stanje do kojeg nikad ne dolazi prirodno. Izazivaju ga isključivo kafa i cigarete, koje istovremeno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, naređujući srcu da “krene” i “stane” u isto vrijeme. Tako se srce poslije kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da riješi – završava Borović, piše Glossy.
