Jedini dan u godini kada ne zvone crkvena zvona jeste dan strašnog Hristovog raspeća, Veliki petak, najtužniji dan ljudske zlobe i pakosti. Crkva je sve momente sveštenih događaja, spasenja svijeta označila bogosluženjem.
JUDEJI SU UVIDELI DA MOGU SAMO DA MUČE ISUSA, ALI NE MOGU DA GA OSUDE, PA SU REKLI PILATU DA SE ISUS USTVARI BUNI PROTIV IMPERATORA, JER SEBE PROGLAŠAVA CAREM, A ZA TAKAV GREH RIMLJANI MORAJU DA KAZNE POČINIOCA. KAKO JE TO BILO UOČI PASHE, NAJVEĆEG JUDEJSKOG PRAZNIKA, OBIČAJ JE NALAGAO DA SE JEDAN ZATVOREIK PUSTI NA SLOBODU.
Časovi na Veliki petak svršavaju se ovim redom: prvi, šesti, deveti i zovu se carski časovi – jer su vizantijski carevi uvek prisustvovali na ovim časovima u crkvi, a posle njih je bivalo mnogoljetije carevima.
Kao što mu je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, prije petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču.
Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savjesti objesio se.
Pilat ponudi jevrejskom narodu da im pusti jednog zatvorenika, kao što je to bio običaj pred Pashu, ali narod je izabrao razbojnika i buntovnika Varavu, a za Hrista je povikao skoro u glas: “Raspni ga! Raspni ga!”
Vojnici vuku Isusa, šibaju Ga i rugaju Mu se, stavljaju Mu na rame krst na kome će biti razapet i vode Ga, zajedno sa dva razbojnika koja će podvrći istoj kazni, na Golgotu.
