Reforma obrazovnog sistema, čiji je cilj osiguranje kvalitetnog i inkluzivnog obrazovanja za svako dijete, trebalo bi da bude hitan prioritet za Crnu Goru, rekao je šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander.
On je kazao da je sveobuhvatna analiza sektora obrazovanja (ESA), koja je sprovedena kao zajednička inicijativa UNICEF-a i Ministarstva prosvjete, pružila dubinsku „dijagnozu“ sektora s različitih aspekata i dala uvid u neke pozitivne i manje pozitivne aspekte crnogorskog obrazovnog sistema.
Santander je, u intervjuu agenciji MINA, rekao da je ESA, iako sistem karakterišu relativno dobre politike i obećavajuće prakse, otkrila i područja u kojima su neophodna hitna i sistemska poboljšanja.
„Kao što su razvoj školske infrastrukture, opremanje svih škola novim tehnologijama, ulaganje u kontinuirani profesionalni razvoj svih nastavnika, poboljšanje pristupa obrazovanju najugroženije djece i unapređenje kvaliteta nastave i učenja“, naveo je Santander.
On je kazao da je nedovoljna školska infrastruktura prepoznata kao jedno od najhitnijih pitanja.
„Naime, 13 odsto osnovnih škola pohađa gotovo 70 odsto svih učenika osnovnih škola u Crnoj Gori. Takođe, odnos broja računara po učeniku iznosi 1:16, što Crnu Goru svrstava među pet zemalja s najnižim brojem računara po učeniku, prema podacima OECD PISA“, dodao je Santander.
On je rekao da je drugo važno pitanje – kvalitet obrazovanja.
Kako je Santander podsjetio, prema rezultatima procjena znanja PISA 2018. i TIMSS, 40 odsto učenika ne postiže minimalne nivoe kompetencija u čitalačkoj pismenosti, matematici i prirodnim naukama, iako su dio obrazovnog sistema.
„Pored toga, učenici iz socio-ekonomski ranjivih grupa zaostaju za vršnjacima za 55 bodova, što odgovara periodu školovanja od više od 1,5 školske godine (PISA 2018)“, rekao je Santander.
On je naveo da je Crna Gora postigla značajne uspjehe kada je riječ o jednakosti u obrazovanju, ali da i dalje pojedine grupe znatno kaskaju za svojim vršnjacima u kontekstu prisustvovanja, završavanja i postizanja uspjeha u školovanju.
Kako je Santander kazao, to je posebno relevantno za romsku djecu, s obzirom na to da svega 16 odsto njih pohađa predškolsko obrazovanje, a samo tri odsto završava srednje obrazovanje.
„Iako postoji napredak i u tom pogledu, zbog nedostatka podataka o djeci sa smetnjama u razvoju na nacionalnom nivou, nemamo preciznu stopu njihovog redovnog pohađanja škole“, naveo je Santander.
Prema njegovim riječima, svako treće dijete u Crnoj Gori u riziku je od siromaštva, a njihova obrazovna postignuća daleko su slabija od onih kod opšte populacije.
On je rekao da se ne smije zaboraviti kriza uzrokovana kovidom-19 i posljedično zatvaranje škola, što je pogoršalo dugotrajnu krizu u obrazovanju i strukturne slabosti koje utiču na obrazovni sistem u Crnoj Gori.
Kako je Santander naveo, Ministarstvo prosvjete je brzo reagovalo na krizu izazvanu pandemijom uspostavljanjem sistema za obrazovanje na daljinu.
„Ipak, produženo potpuno i djelimično zatvaranje škola sigurno će imati negativan uticaj na razvoj ljudskog kapitala u Crnoj Gori, dodatno produbljujući nejednakosti i dovodeći do slabijih obrazovnih, zdravstvenih i ishoda koji se tiču zapošljavanja kod ove generacije učenika“, dodao je Santander.
On je kazao da su za UNICEF to oblasti koje zahtijevaju posebnu pažnju i koje će, kao takve, biti u fokusu te organizacije u narednom periodu.
„Kao što smo već ranije isticali, reforma obrazovnog sistema, čiji je cilj osiguranje kvalitetnog, inkluzivnog obrazovanja za svako dijete, trebalo bi da bude hitan prioritet za Crnu Goru“, rekao je Santander.
On je kazao da su navedeni problemi relevantni za sva tri nivoa obrazovanja, iako svaki od njih ima svoje specifičnosti.
„UNICEF čestita Crnoj Gori na povećanju broja djece koja pohađaju predškolsko obrazovanje, jer ono svakom djetetu pruža najbolju moguću početnu priliku“, naveo je Santander
Izvor-rtcg
