VLADE JOŠ NEMA, A KA`ĆE NE ZNAMO

Najveći srpski slikar, rodom iz Crne Gore, Petar Lubarda proglašen je najboljim učesnikom Tokijskog Bijanala 1955.godine, sa slikom „ Noć u Crnoj Gori“. Na drugom mjestu je bio Pablo Pikaso, a na trećem Mark Šagal.  
Vrijeme je pokazalo da je bio, ne samo sjajan slikar,  nego i dalekovidac. Slovio je za jednog od glavnih protivnika Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu. Posebno izdanje časopisa Umetnost izašlo je 1971.godine s tekstovima protiv rušenja Njegoševe kapele.  Kad je časopis izašao, Lubarda  je napunio taksi svojim slikama i išao od adrese do adrese autora tekstova. Svakome od autora je poklonio po jednu svoju sliku. 
Sam je napravio  antologijsku sliku „ Sumrak Lovćena“, po kojoj je i nazvano posebno izdanje časopisa. Znao je vrlo dobro da je rušenje Njegoševe kapele prvi korak na putu rasrbljavanja Crne Gore, koji je počeo 1974.godine, a svoj kreščendo doživio za vrijeme 30- godišnje vladavine DPS –a i Mila Đukanovića.  Kada je odricanje od  sopstvenog indetiteta, istorije kulture i tradicije, bio uslov za ulazak u „ novi civilizacijski krug“. 
Malo im je bilo da nam prave budućnost nego su mijenjali i prošlost. Najbolji primjer za to je protjerivanje iz Crne Gore ambasadora Srbije gospodina Vladimira Božovića, samo zbog izjave da je Podgorička skupština 1918. bila „izraz slobodne volje crnogorsakog naroda“. Sigurno više nego Rezolucija o poništenju odluka Podgoričke skupštine, koju je usvojila Skupština Crne Gore, izabrana na izborima u vremenu kad je Milo Đukanović svakog mjeseca dobijao na ruke po 300 000 evra od narko kartela. Bio je to vakat kad je DPS bio političko krilo organizovanog kriminala. 
Srećom ta priča je privremeno završena Litijskim ustankom, na čelu sa moračkim jasnovidcem mitropolitom Amfilohijem. Nažalost, rušenje Milovog režima 30.avgusta 2020.godine ne znači i kraj njegovih tekovina. Mržnja i podjele kao esencija njegove vladavine pustili su korijene diljem Crne Gore. Tri godine nakon istorijskog avgusta moguće je objavljivanje morbidnih poruka, prijetnji redakciji portala In4S. „Svima metak u potiljak“,  a nadleže institucije ćute. Na drugoj strani sistem na graničnom prelazu Jabuka ne prepoznaje da je Upravni sud poništio Rešenje MUP-a o zabrani ulaska u Crnu Goru ambasadoru Božoviću. 
U takvoj situaciji Crna Gora čeka novu Vladu. Još je nema,a ka`će ne znamo. A nema je, jer se ne zna ko je bira: pobjednici sa izbora,strane ambasade, ili skriveni centri moći. „Noć u Crnoj Gori“ i dalje traje. Zato bi za početak trebalo usvojiti nova pravila za izbor Vlade. Možda je rešenje da se ona bira kao pobjednička pjesma na Evroviziji. Pa da 50 % glasova daje Skupština Crne Gore, a 50% ambasade Kvinte. Razumije se u slučaju neriješenog ishoda zlatni glas bi imao Generalni sekretar  NATO  pakta. Tako bi se situacija relaksirala, a izbori u Crnoj Gori bili poput festivala lakih nota i zvali se „Crnogorsko proljeće“, ili  „Montenegro jesen“. Tako bi nestala zima našeg nezadovoljstva, a bio bi to i odlučujući korak za članstvo u Evropskoj uniji.
Ostalo bi samo da nazdravimo i izvučemo naravoučenije: „ko neće brata za brata, taj će tuđina za gospodara“. Ipak nije tačan onaj grafit da „droga kod svakoga izaziva zavisnost, a samo je Crnoj Gori donijela nezavisnost“.