Statua vojnika u Trstu Foto: Profimedia

Poslušajte vest preko audio fajla

Lokalne vlasti Trsta odlučile su da 12. juni, dan kada su 1945. godine jugoslovenski partizani napustili ovaj grad, mesec i po dana nakon što su ga prethodno oslobodili od fašista, proglase danom oslobođenja.

Tako će 75 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, Trst dobiti novi praznik oslobođenja, za razliku od ostataka Italije koja oslobođenje zemlje od fašizma slavi 25. aprila.

Desničarska vlada Trsta sa gradonačelnikom Robertom Di Pjazom, smatra da “pravo oslobođenje” grada nije usledilo nakon što su partizani proterali italijanske fašiste i nemačke naciste, već tek povlačenjem jugoslovenskih partizana 12. juna 1945.

Zamenik gradonačelnika Paolo Poplidori je rekao da će se “40 dana okupacije Trsta od strane jugoslovenske armije zauvek sećati kao dana terora za vreme kojih su okupacione snage terorisale, deportirale i bacali u jame građane, samo zato što su ljudi imali uniforme italijanske države, ili su greškom bili u redovima fašista, pa čak i italijanske komuniste koji nisu želeli okupaciju jugoslovenskih vlasti.

Sporazum o podeli Trsta na zone A i B potpisali su italijanski i jugoslovenski ambasador 10. oktobra 1954. Foto: Profimedia
Sporazum o podeli Trsta na zone A i B potpisali su italijanski i jugoslovenski ambasador 10. oktobra 1954.

Trst su od italijanskih fašista i nemačkih nacista oslobodile jedinice Jugoslovenske armije 1. maja 1945. godine, a tek drugi dan u Trst su ušle jedinice novozelandske vojske koje su Italiju oslobađale od nacista i fašista polazeći sa juga zemlje.

Dve vojske su se dogovorile o razgraničenju, pa su se 12. juna 1945. godine sve jugoslovenske jedinice povukle iz Trsta. Po završetku Drugog Svetskog rata teritorija Trsta i okolina podeljena je na zonu A pod kontrolom saveznickih snaga i zonu B pod kontrolom Jugoslavije.

Posleratni Trst 1949. Foto: Profimedia
Posleratni Trst 1949.

Slobodna Zona Trsta formirana je 1947, a 1975. potpisan je Osimski sporazum, kojim su definitivo Jugoslavija i Italija međusobno priznale granice: zona A je pripala Italji, a zona B Jugoslaviji.

Benito Musolini “Duče”, jedan od osnivača fašističke partije Italije, koji je bio predsednik italijanske vlade u toku rata, proglasio je na glavnom trgu u Trstu 1938. “rasne zakone”” uperene protiv Jevreja i pripadnika slovenačke manjine.

Trst danas Foto: Profimedia
Trst danas

-Suočeni sa slavenskom rasom, inferiornom i varvarskom, ne treba slediti politiku koja daje šećer, nego politiku štapa. Verujem da vredi žrtvovati 50.000 Italijana da bi se oslobodili 500.000 slavenskih Barbara-rekao je on tokom posete pokrajini Venecija Džulija.” ”

U Trstu je bio organizovan i radio je celo vreme Drugog Svetskog rata koncentracioni logor San Saba, jedini te vrste u Italiji u kome su Jevreji i oponenti fašistižkog režima zatvarani, mučeni, ubijani ili odatle deportovani u druge logore za istrebljenje.