Шеф Беле куће саопштио је да је спреман да посети Ријад, потврдивши да је мало шта остало од обећања садашње вашингтонске владе да ће се према Саудијској Арабији опходити као према отпадничкој држави.
Било је предвиђено да Џозеф Бајден путује крајем овог месеца, али је Ен-Би-Си јавио да је посета одложена највероватније за јул. У делу јавности сматрају да амерички лидер треба да откаже сусрете са саудијским званичницима јер је посета у сукобу с његовим ранијим обећањима. Први човек владе у Вашингтону раније је тврдио да ће казнити саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, као и да ће се према Саудијској Арабији односити као према држави изопштеној из међународне заједнице. Била је то Бајденова реакција на сазнања да је принц Мухамед наредио масакрирање саудијског дисидента и америчког резидента Џамала Хашогија 2018. у Турској.
Бајден је у кампањи критиковао Доналда Трампа, јер је тадашњи председник одржавао најбоље односе с Ријадом и поред тога што је Централна обавештајна агенција потврдила да је престолонаследник организовао Хашогијево убиство у саудијском конзулату у Истанбулу. Бајден је тада поручивао да ће натерати Саудијску Арабију да „плати” за Хашогијево убиство.
Иако садашња администрација није Ријаду увела санкције због ликвидације америчког резидента, као ни због свих других кршења људских права и слобода, Бајденов тим се трудио да остави утисак да игнорише принца и да није у најбољим односима с двором. И то се променило кад је почео рат у Украјини и кад су САД и ЕУ забраниле увоз руске нафте, па је Бајден био принуђен да тражи да се црно злато више производи другде у свету, пре свега у заливској теократији. Како је писао „Волстрит џорнал”, амерички председник је покушавао да с принцем Мухамедом разговара телефоном, али је наследник трона у Ријаду одбијао позиве, тражећи да у Вашингтону престану да помињу шта се догодило с Хашогијем. Америка је наставила да притиска Саудијску Арабију да повећа производњу нафте, на шта је Ријад прошле недеље пристао у оквиру одлуке Организације земаља извозница нафте (ОПЕК). ОПЕК, чија је кључна чланица Саудијска Арабија, најавио је да ће током лета извозити веће количине енергената. Вашингтону је важно да убеди Ријад да на тржиште избаци далеко веће количине на јесен, кад се одржавају избори за Конгрес.
У Западном крилу траже начин да дођу до што више енергената, надајући се да ће тако гориво појефтинити, као и да ће се зауставити раст цена осталих производа. Према истраживањима јавног мњења, амерички бирачи су пред новембарске изборе највише забринути због инфлације. Бајден се суочава с ниским рејтингом, што одмаже његовој Демократској странци у борби за Капитол.
Уколико председник отпутује у Ријад, сусрешће се са саудијским престолонаследником и то ће бити јасна рехабилитација принца Мухамеда. Шеф Беле куће је обећао да ће поштовање људских права ставити у средиште америчке спољне политике, али се и на саудијском примеру види да је то било само декларативно. У Бајденовој администрацији често истичу да етика води њихову спољну политику и да су зато после руског напада на Украјину увели санкције на руску нафту. Тешко је, међутим, објаснити како морални обзири нису спречили САД да инсистирају на већој производњи нафте из Саудијске Арабије, која је укључена у осмогодишњи грађански рат у Јемену и суочена с најгорим оптужбама за ратне злочине.
Конгресмен Адам Шиф, један од најмоћнијих демократа у Капитолу, у интервјуу за Си-Би-Ес је позвао Бајдена да одустане од састанка с дефакто саудијским владарем.
„Ја не бих ишао. Не бих се руковао с њим. Он је америчког резидента исекао на комаде. Док Саудијска Арабија темељно не промени однос према људским правима, не бих желео да имам било шта с њима”, истакао је Шиф.
Државни секретар Ентони Блинкен изјавио је прошле недеље да иако су људска права важна, Америка ипак „мора да има у виду целину својих интереса” у партнерству с Ријадом.
„Саудијска Арабија нам је веома значајан партнер у борби против екстремизма у региону и изазова с Ираном”, истакао је Блинкен додајући да очекује да ће заливска монархија и даље помагати у успостављању дипломатских односа између Израела и арапских држава.
