STALNO su bili zajedno. Nisu se razdvajali, kao da su bili blizanci. Iako je razlika između njih bila dve godine, nosili su isti broj cipela i bili iste visine. Ne mogu da verujem da me ovo snašlo. Dušica i Marko su se skoro svakog dana igrali u toj šupi, u kojoj smo čuvali drva za ogrev. Tu su se često skrivali. Kobnog dana Marko je uzeo upaljač koji sam skrivala od njih i zapalio novine, koje su pokrenule buktinju. Sad njih više nema...

PROČITAJTE JOŠ - "Svuda sam gledala, nema mi sina i ćerke! Gde više da tražim?": Vapaj majke nastradale dece iz Moštanice kida dušu (VIDEO)

Neutešnim glasom ovako, za "Novosti", počinje svoju ispovest Slavica Tofilović, majka tragično nastradalih Dušice (8) i Marka (10), koji su izgoreli u stravičnom požaru u četvrtak oko 14.30 u obrenovačkom naselju Mala Moštanica. Najstarija Milica (12) spavala je u susednoj kući, dok je Slavičin suprug na izdržavanju zatvorske kazne zbog nasilja u porodici.


PROČITAJTE JOŠ - Prvi snimci iz Male Moštanice: Dušica (9) i Marko (11) nastradali, kosti jednog deteta pronađene, doselili se iz Ljubovije (VIDEO / FOTO)

- U trenutku tragedije bila sam na poslu u Beogradu. Deca su došla iz škole oko 12.40. Spremila sam im ručak, jeli smo sve četvoro i krenula sam na posao. Marko me u jednom trenutku pitao može li na teren da se igra, ali sam mu rekla da je bolje da zbog hladnoće ostane kod kuće. Ostao je sa Milicom da uči tablicu množenja - priseća se Svetlana. - Komšije su mi oko pola tri javile da gori šupa, ali nisu znali da kažu gde mi je dvoje dece. Odmah sam se vratila i krenula u potragu za njima, ali ih nigde nije bilo. Kada je pao mrak stigli su forenzičari i utvrdili da su se u nesrećnom trenutku nalazili u šupi.

Marko, Milica i Dušica Foto Fejsbuk

Dušica je tog dana dobila četvorku iz srpskog jezika, dok je Marko dobio peticu iz prirode i društva, plačući priča Svetlana.

- Oni su još odmalena ostajali sami, jer sam morala da radim. Kada dođu iz škole ručaju i onda zajedno krenu da uče. Milica je počela da krivi sebe što je zaspala i nije mogla da pomogne bratu i sestri. Imala sam veliko poverenje u moju decu, jer ovo nije prvi put da se sami snalaze. Radim već četiri godine, tako da su oni još od obdaništa brinuli jedno o drugom. U Obrenovac smo se iz Ljubovije doselili 2014. godine, u potrazi za boljim životom.

Kako su za naš list rekli u Gradskom centru za socijalni rad Beograd, mesno nadležno Odeljenje Obrenovac u prethodnom periodu pružalo je pomoć porodici Tofilović iz oblasti porodičnopravne, psihosocijalne i socijalne zaštite.

- Radeći sa ovom familijom posredovali smo i kod drugih institucija i organizacija radi prevazilaženja i unapređenja životnih okolnosti u kojima su se zatekli Tofilovići - ističu iz Centra. - U odnosu na majku tragično nastradale dece nismo imali prijave, niti bilo kakva saznanja vezano za zanemarivanje, zlostavljanje i napuštanje mališana. Uvažavajući okolnosti i tragediju koja se desila, stručnjaci u Odeljenju Obrenovac će i dalje preduzimati mere iz svoje nadležnosti kako bi pomogli ovoj porodici.

Šupa u kojoj su stradala deca Foto P. Milošević


Dragan Nenadić, direktor škole "14. oktobar" iz Bariča, čija su izdvojena odeljenja u Maloj Moštanici mališani pohađali, ističe za naš list da su Dušica i Marko bili kao većina dece, marljivi, vredni, radni...

- Nisu bili vrhunski đaci, ali ni loši, držali su neku sredinu. Stalno su se pojavljivali na časovima, izostanaka nije bilo. Dušica je išla u 2/3, u kom ima desetoro učenika, dok je Marko pohađao 4/4, gde ih je 23. Nikada nisu pravili probleme, stvarno su bili deca za primer - priča Nenadić. - Slavica je brinula o njima, bila je stalno u kontaktu sa razrednim starešinama i znala je apsolutno sve. Mi smo i pre tragedije krenuli sa prikupljanjem pomoći za porodicu Tofilović, nastavićemo i dalje to da činimo. U šoku sam i dalje, velika je ovo tragedija.

NIJE ČUO ZAPOMAGANjE

KOMŠIJA Miro Mitrović, koji se u trenutku nesreće nalazio u svom domu, prvi je istrčao da vidi šta se dešava u šupi. Kako ističe, čak je uspeo da spase kuče koje je bilo vezano za šupu, dok nikakve glasove i zapomaganja iz pomoćnog objekta nije čuo. Pas je, na kraju, najverovatnije zbog velikog dima kog se nagutao, uginuo.