Milan Mitić iz Požarevca jedan je od retkih koji je uspeo da preživi tešku saobraćajnu nezgodu koju je doživeo vozeći motor bez kacige u alkoholisanom stanju. Za njega kažu da je “1 u 10 miliona” koji je uspeo da preživi i da se oporavi od opasnih povreda, a nakon što mu se život promenio iz korena, odlučio je da svoju priču podeli sa drugima u nadi da će njegove reči sačuvati nečiji život.
Svoje iskustvo podelio sa niškim srednjoškolcima; foto: S. V. Milanu Mitiću se život promenio preko noći 21. avgusta 2010. godine, kada je pijan seo na motor. Do tada bio je “gradski mangup”, voleo je da preteruje u svemu, da se potuče, da popije, hteo je sve da proba i bio je ubeđen da ništa loše ne može da mu se dogodi. Pre tog avgusta, imao je četiri udesa i mnogo tuča.
To me je dovelo do ovoga. Tog dana bio sam u pet kafića, svuda sam pio, u poslednjem sam se posvađao sa menadžerom. Drugar je hteo da spreči tuču i ubedio me da ga odvezem kući. Motor nije hteo da upali, sada shvatam da je to bio znak, gurali smo ga i uspeli. Imao sam jednu kacigu i dao sam je drugaru. Žurio sam da ga odvezem pa da se vratim da završim tuču i vozio sam 170 kilometara na čas. Bio sam pod adrenalinom i nisam osetio brzinu - priča Milan.
Pri tog brzini ušao je u blagu krivinu, ali je izgubio kontorlu i udario u ivičnjak. Tu se nalazila prodavnica koja je imala trem, a Milan je glavom polomio sve tri grede na koje se trem držao, kada je pao s motora. Njegovog druga je spasila kaciga i on je imao teške povrede, ali ne opasne po život, dok je Milan sa teškim povredama opasnim po život prevezen je u Beograd.
Skoro da nisam davao znake života, imao sam veliku i otvorenu povredu glave. Identifikovali su me kao N. N. lice od 45 godine, iako sam tada imao samo 22. Ležao sam u komi 40 dana. Prva stvar na koju sam pomislio kad sam se probudio je da moram da ustanem jer ne želim da me roditelji vide takvog - kaže Milan.
Mladima poručio da ne piju kad voze; foto: S. V. Šanse da preživi bile su male, a tokom boravka u bolnici dobio je brojne bakterije, čak i spesu. Jedan je od milion ljudi koji je uspeo to da preživi, a nakon što je ponovo naučio da govori, sedi, jede i hoda postao je jedan od deset miliona ljudi koji je uspeo da se oporavi.
Najteže mi je bilo zbog roditelja koji su gledali kako im se dete bori za ono što su mu oni dali. Bio sam uporan zbog njih, nisam želeo da odustanem. Postao sam drugi Milan, saosećajni mladić. Nisam znao koliko radost može da donese jedno brijanje jer sam tek posle dve godine to mogao da uradim sam - ističe Milan.
Zbog svega kroz šta je prošao osetio je potrebu da podeli svoju priču sa drugima, pogotovo sa mladima koji na vreme treba da skrenu sa stranputice kojom je on nekada išao. Učenicima Gimnazije “Stevan Sremac” i Ekonomske škole u Nišu govorio je o svom iskustvu, novom životu i poručio im ne sedaju za volan pijani.
Da ne biste učili ponovo da perete zube, da se šminkate ili brijate, nemojte da pijete kad vozite. Vozite po propisima, poštujte saobraćajne znake, ograničenja, koristite pojas, stavite kacigu. Nemojte inače da preterujete u piću, niti da koristite droge i sve će biti kao i do sada. Ne dozvolite da vam se život ovako kao promeni kao meni - poručio je niškim đacima.
Niški srednjoškolci nisu ostali ravnodušni; foto: S. V. Sa željom da ukaže na opasnosti u saobraćaju, štetnosti alkohola i da podigne svest o značaju pridržavanja mera bezbednosti, Milan govori na edukativnim seminarima širom Srbije, najčešće u školama. Niški srednjoškolci nisu ostali ravnodušni posle njegove priče, neki su istakli da iako vode računa u saobraćaju, nakon onoga što su čuli biće pažljiviji, neki smatraju da je dobro da čuju takve priče kako bi znali da se ponašaju, dok pojedini ističu da će priču preneti mlađima.
Posle nezgode, Milan više nikada nije seo na motor, zaposlio se u Gradskoj upravi u Požarevcu i postao saradnik Agencije za bezbednost u saobraćaju. Po njegovoj priči napisana je knjiga “Stranac u sopstvenoj koži” i snimljen dokumentarni film “1 u 10 miliona”.
