Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Ђенерале, ђенерале, нек је твојој мајци хвала

На данашњи дан, 2012. године, преминуо је ослободилац Ораховца - Вељко Раденовић.

"Ђенерале, ђенерале, нек је твојој мајци хвала, што јунака родила је, да се Српству врати слава! ''

Вељко Раденовић био је официр Полиције Србије и командант Посебних Јединица Полиције у Призрену током рата на Косову и Метохији.

Командовао је Посебном Јединицом Полиције све до повлачења војске у јуну 1999. године.

Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали ораховчане као таоце. Својом храброшћу се истакао у ослобођењу талаца од албанских терориста.

Меци су пролазили поред његове главе, борио се прса у прса са најозоглашенијим терористима у најтежим условима.

Боловао је од дијабетеса, али га ни болест није спречавала у борби, већ се често догађало, по речима његових сабораца, да у једној руци носи шприц са инсулином, а у другој пушку, а затим би у јуришу изговарао његово чувено:

''За мном, браћо!''

Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказано у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије.

Није имао чин генерала, али су га саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом и тако га и звали.

Умро је 2012. године и сахрањен је у Крушевцу, без икаквих државних почасти.

У марту прошле године, у Крушевцу је откривен споменик Раденовићу.

Председник Србије Александар Вучић поручио је на церемонији свечаног откривања споменика да нам је обавеза да негујемо сећања на велике људе који су државу задужили и да овај споменик много касни.

„Овај предивни споменик касни, много касни и по мало срамотно касни. Као народ и као држава наша је обавеза да негујемо сећања на велике људе који су државу задужили, неки су је градили, неки одбранили, а ђенерал Вељко ју је градио и одбранио увек тамо где је било најтеже”, истакао је тада он.