Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Дуге листе чекања за уградњу пејсмејкера, нема довољно ни лекара и сестара

Професор Горан Милашиновић каже за РТС да су листе чекања на уградњу пејсмејкера и даље "рак рана" и да се за неке процедуре чека и до годину дана. Проблем је, истиче, што нема довољно ни лекара ни медицинских сестара.

Пре почетка епидемије коронавируса у пејсмејкер центрима у земљи радило се око 4.000 операција уградње  тог уређаја. Највише у Клиничком центру Србије, близу 1.500 интервенција годишње. Пандемија је успорила, а неретко и зауставила те процедуре.

Професор Горан Милашиновић, директор Пејсмејкер центра у Универзитетском клиничком центру Србије, рекао је за РТС да су листе чекања и даље рак рана и да се за неке процедуре чека и до годину дана.

Доктор Милашиновић је навео да је толики прилив пацијената да нема довољно ни лекара ни медицинских сестара.

"Ми смо дошли у нову зграду, сале још нису потпуно пуштене, сналазимо се, сваки дан на програм стављамо четири или пет операција, а завршимо са девет", каже доктор Милашиновић.

Проблем је, истиче, што нема довољно особља и упозорава да нас чека озбиљан проблем у здравству, и да држава мора да направи неки продор.

"Радили бисмо и ноћу, такав је ентузијазам, али проблем је што немамо кадра, здравство неће моћи са овим бројем лекара и сестара да изађе на крај са бројем пацијента којих је све више", рекао је доктор Милашиновић.

Према његовим речима, пејсмејкера има довољно, све долази на време, све ради, прате се нове технологије.

За месец дана, каже, увешћемо нови систем праћења пацијента са уграђеним пејсмејкерима преко мобилних телефона.

"Пацијенти који имају уграђен уређан неће морати да долазе у болницу на контроле, добиће посебан софтвер на мобилном телефону и лекари ће моћи да их прате и саветују", навео је доктор.

Почело снимање филма Винча

Професор Милашиновић је писац чији ће роман "Случај Винча" добити филмски епилог.

Филм се заснива на причи о петоро научника који су због несреће у Винчи, радећи на атомској бомби, озрачени и лечени на институту у Паризу.  Тада је 500 Француза понудило своју коштану срж српским научницима за прву транспатацију људских органа икада.

Снимање филма је у току, а премијера се очекује следеће године, каже доктор Милашиновић.

"Мене је највише занимало питање емпатије, питање хуманости, то што су француски грађани дали коштану срж ризикујући своје животе, питање је да ли би то данас било могуће. Мој одговор је да, то је у људској врсти", рекао је доктор. 

Хуманост, каже, и даље чучи у нама и ми смо као врста и даље осетљиви и желимо да помогнемо једни другима, само су се околности промениле. 

"Ја сам зато и писао роман да би такве врсте подстицаја биле корисне за друштво - ако је то неко могао то да уради 1958. године  - зашто то не бих могао и ја или да барем размислим о томе", рекао је доктор Милашиновић. 

Према његовим речима, филм који ради Драган Бјелогрлић, има неке друге законитости, имаће елементе трилера, појавиће се мистериозни ликови, тако да ће разни слојеви наћи своје гледаоце.