Однедавно, Државни дата центар у Крагујевцу поседује сертификат за највиши ниво сигурности чувања и складиштења података, који за сада има осам дата центара у западној Европе. Јединствену прилику да посети један од најчуванијих објеката у земљи имала је екипа РТС-а.
Малобројне посетиоце који добијају посебну дозволу за улазак у Државни дата центар стално прати више од 200 надзорних и термовизијских камера, а прилаз серверима где се чувају подаци или једином суперкпомпјутеру у земљи могућ је само кроз безбедносну капсулу. Све то утицало је да дата центар добије сертификат највишег нивоа сигурности чувања података.
"Тај сертификат ЕН50600 класе 4 се састоји од три компоненте. Једна је пројектовање, друга је изградња и трећа је управљање дата центром. Ми смо јако поносно на ову трећу компоненту јер је једна млада екипа српских стручњака заслужила да добије класу највишег стандарда дата центара", каже директор "Data Cloud Technology“ Данило Савић.
На питање зашто је бас смештен у срцу Шумадије, Крагујевчани одговарају "А где би друго? Ипак, питала се искључиво струка. Локација није смела да буде на рути међународних летова, нити да има стогодишњу историју плављења и земљотреса.
"Морао је да буде физички удаљен од примарног дата центра који се налази у Београду. Морао је да се налази на другој тектонској плочи и град је морао да има универзитет јер у дата центру раде високообразовани стручњаци", каже помоћник директора Канцеларије за ИТ и е Управу Бобан Михаиловић.
Управо стручњаци са крагујевачког универзитета чине окосницу кадра Дата центра.
"Колеге су феноменалне. Све су то, већином млади инжењери и перспективни и овде има доста места за унапређивање нас самих и места за учење“, каже Давид Јеремић, ИТ инжењер.
Поред државних органа податке у дата центру чувају и мултинационалне компаније.
"Поред ИБМ, Хуавеја од пре три месеца имамо и Ораклов клауд где је од 28 земаља Оракл изабрао баш Дата центар у Крагујевцу и одавде пружа услуге за цео свет,“ истакао је Савић.
У целом свету овкави центри постају једне од најбитнијих тачака за функционисање државе и привреде јер се у њима чува оно што се назива "благом“ 21. века, а то су подаци.
