Европски парламент је у свом овогодишњем извештају о Србији, поред владавине права и нормализације односа с Приштином, укључио и усклађивање са санкцијама против Русије као кључни елемент који ће одређивати укупан напредак земље на путу приступања ЕУ, сазнаје Танјуг у Бриселу. Финални текст извештаја о Србији, чији је нацрт поднео известилац Владимир Билчик, а у који је укључено 40 компромисних амандмана, биће стављен на гласање 14. јуна пред Спољнополитичким одбором Европског парламента, а закључно гласање очекује се на пленарном заседању ЕП у јулу. Билчик је за Танјуг изјавио да би коначни текст извештаја о Србији још могао да буде измењен до пленарног гласања у јулу. Једном усвојен на нивоу целог Европског парламента извештај добија форму резолуције која је по својој природи необавезујућа, али представља политичке смернице Србији за наставак пута евроинтеграција.
„Српске власти се позивају да се истински ангажују у неопходним реформама и врате земљу на прави пут европских интеграција и тиме испуне европске аспирације Србије”, наводи се у финалном тексту извештаја, у који је Танјуг имао увид. Највише амандмана и измена претрпео је део извештаја Владимира Билчика који се тиче односа Србије и Русије, при чему се напомиње да Европски парламент „снажно жали” због чињенице да Србија „још увек није усклађена са санкцијама ЕУ након руске инвазије на Украјину”, а новоизабране власти у земљи се позивају да се „хитно ускладе” са санкцијама против Русије и Белорусије. „Залажемо се да се даља преговарачка поглавља отварају тек када Србија предузима неопходне мере у том погледу, као и у области владавине права”, наводи се у једном од компромисних амандмана који је поднела посланица Зелених Виола фон Крамон. ЕП позива Србију да „преиспита своју економску сарадњу с Русијом” и изражава забринутост због блиске сарадње Србије с Кином и Русијом у војној и одбрамбеној сфери.
