После политичких игара и погађања који трају готово две године, Турска је најавила да ће коначно подићи рампу и омогућити пријем Шведске у НАТО. Председник Реџеп Тајип Ердоган ставио је параф на нацрт протокола о проширењу војне алијансе и упутио га посланицима на разматрање и усвајање.
Процедура је коначно отворена: предлог документа биће разматран у Комитету парламента за спољне односе пре него што се нађе на дневном реду националне скупштине. Ердоганова владајућа коалиција (Народна алијанса) има 323 од укупно 600 посланика. Према Уставу, одлука се доноси простом већином.
У Стокхолму су одмах поздравили потез турског председника. „Верујемо да ће посланици подржати тај предлог и радујемо се чланству у НАТО-у”, истакао је шведски премијер Улф Кристерсон. Ердоганов потез поздравио је и генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг, као и амерички Стејт дипартмент.
У Анкари су очигледно попустили под притиском НАТО-а, пре свега Беле куће, пошто су у међувремену, како откривају локални медији, добили обећање да ће моћи да купе 40 америчких борбених авиона Ф-16 и опрему за модернизацију застареле турске флоте. Томе се оштро противила утицајна група конгресмена, с председником Комитета Сената за спољне послове Робертом Менендезом на челу, која је ту продају условљавала пријемом Шведске у НАТО, као и обавезом Анкаре да неће користити те авионе за нарушавање ваздушног простора суседних земаља у источном Медитерану, пре свега Грчке. У Анкари су с приметним олакшањем примили његову недавну оставку, пошто је оптужен да је примао мито.
Ердоган сада, преко проширења НАТО-а, покушава да оживи и посустале приступне преговоре за улазак у Европску унију. „Прво Турској отворите пут ка ЕУ, па ћемо ми отворити пут Шведској за улазак у НАТО”, поручивао је у почетку он. Сада је спустио тон, пошто се та два питања не могу доводити у везу.
У Стокхолму обећавају да ће уложити напоре за побољшање односа Брисела и Анкаре. У првој фази на дневном реду ће се наћи модернизација царинске сарадње Европске уније и Анкаре, као и либерализација визног режима за грађане Турске.
После војне интервенције Русије у Украјини у фебруару прошле године, Шведска и Финска су поднеле молбе за улазак у НАТО. Анкара је, међутим, одмах блокирала њихов пријем због пружања уточишта терористима који су последњих година побегли из Анадолије и нашли уточиште у Скандинавији . Реч је пре свега о припадницима забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) и следбеницима имама Фетулаха Гулена, осумњиченог да је 2016. године покушао да изведе државни удар у којем је страдало 250 лица. Турска је затражила од Стокхолма и Хелсинкија да заоштре став према „терористима” и да јој изруче више од сто екстремиста који су углавном нашли уточиште у Шведској. Међу њима је неколико новинара и политичара који су се у Турској нашли на удару због јавне подршке борцима за већа права курдског народа, који живи углавном у југоисточној Анадолији, што у Скандинавији није кривично дело.
