logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo logo
star Bookmark: Tag Tag Tag Tag Tag
Serbia

„Фрас” није баук

Повишена телесна температура код деце није разлог за панику, јер је то физиолошки механизам који углавном има повољне ефекте у борби против инфекције. Међутим, када се деси да услед пораста температуре деца доживе фебрилне конвулзије, у народу познате као „фрас”, родитељи се избезуме, јер је клиничка слика врло драматична!

– Дете је без свести, поглед му је обично фиксиран, уперен навише, екстремитети су му згрчени или има трзаје. Пошто не могу да га дозову, родитељи га обично поливају водом и пљескају га по образима, али и да све то не раде, оно би се само повратило. Иако изгледа као вечност, то стање углавном траје два до три минута (максимално се толерише 15 минута), након тога спонтано прође – истиче др Биљана Јеремић, специјалиста педијатрије.

Постоје деца којима се фрас понавља у кратком року. Може да се деси да се напад догоди код куће, доведу дете на клинику и лекари га збрину, а фрас се понови. У том случају неопходно је примити га у болницу и урадити му ЕЕГ.

– Код већине не буде никаквих промена и она би, чисто контроле ради, требало да наставе да долазе на контролу код неуролога. Али, уколико се установи да промене постоје, тој деци се прописује нека врста терапије која их штити од напада и то пију онолико дуго колико неуролог сматра, а онда се обуставља – објашњава педијатар.

Мада се раније сматрало да се склоност ка фебрилним конвулзијама наслеђује, „фрас” не мора да се јави код деце чији су родитељи имали исту врсту напада у детињству, као што не значи да не може да се деси и онима код којих није било таквих проблема у породици.

Докторка подсећа да се конвулзија дешава у склопу разних инфекција – од уринарних, преко упале уха, до вирусних инфекција, праћених проливима и повраћањем које се дешавају сезонски, а готово свако дете је подложно некој – које неколико дана тињају, па родитељ или васпитач у вртићу могу и да не примете да је дете пре тога имало температуру. До скока долази неочекивано, у року од неколико минута, због брзог метаболизма код деце и брзих варијација у електролитним односима у телу.

На родитељима је да предузму оно што они могу, али прво би требало да сачувају прибраност.

– Дете треба одмах поставити на бок и практично не радити ништа, већ сачекати да тај напад прође. Уколико траје дуже, конвулзија се прекида ректалним дијазепамом у тубици. То су чепићи који се у току напада стављају у анални отвор. Тиме нестаје грч и штити се мозак. Али, мора се наставити са обарањем високе температуре и обавезно дете одвести на преглед код педијатра – саветује докторка.

Ипак, најбоље је не дозволити да до „фраса” дође. Да би се та непријатна ситуација избегла, треба благовремено почети са обарањем температуре и уношењем течности, најбоље неког електролита. То понекад може да траје целу ноћ па родитељи морају да буду врло упорни и сатима да бдију над дететом, контролишући и скидајући му температуру.

Међутим, тада се често несвесно праве грешке.

– Када се дете разболи, оно има грозницу и мајке се боје да се не прехлади и добије упалу плућа, па га утопљавају и тиме само повећавају ризик од настанка „фраса”. Пошто мало дете нема развијен центар за терморегулацију, још више ће се прегрејати. Зато га одмах треба раскомотити. Дете које „гори” притом обавезно треба расхлађивати туширањем млаком водом или орошавањем влажним памучним пешкирима. Код нас је уврежено и масирање алкохолом, али то не долази у обзир јер се апсорбује преко коже – изричита је докторка.

Неопходно је применити и медикаментну терапију која је стуб борбе са високим температурама.

– Као и европске земље, ми смо доста обазриви, па већ при 38,5 степени одмах дајемо антипиретик, лек против температуре. Али не треба га давати ако је температура нижа, зато што је циљ да се код тако мале деце природно изгради имунитет. Антипиретик се дозира по килограмима телесне тежине. Како расту и доза се повећава – каже наша саговорница.

Сваког родитеља највише брине да ли ће њиховом малишану због фебрилне конвулзије остати неке трајне последице.

– Ако је дете неуролошки потпуно здраво, веома је мала вероватноћа да ће у каснијем животу добити епилепсију након фебрилне конвулзије, односно вероватноћа да је добије једнака је као код некога ко никад није доживео „фрас”. Фебрилне конвулзије нису епи-напад, као што многи помисле, иако на њега личе. То је само реакција незрелог мозга на нагли скок температуре. Ова појава типична је код деце узраста између шест месеци и пет година – наводи докторка.

За разлику од одраслих, код деце центар за терморегулацију у том узрасту још није прилагођен великим променама и не може да стигне тако брзо да одреагује па се температура подиже нагло и онда се деси „фрас”. Срећом, ради се о пролазном феномену који код огромне већине деце пролази после пете године, истиче др Биљана Јеремић.

РЕЧ СТРУЧЊАКА:
Др Биљана Јеремић, специјалиста педијатрије у ДЗ „Др Симо Милошевић”

Температуру скидати полако

Др Биљана Јеремић (Фото лична архива)

Температура сама по себи није опасна. Она може да достигне 40, па и 41 степен, што обично бива код пнеумоније, упале уха, уринарних инфекција или код вирусних инфекција које се не лече антибиотицима, као у случају бактеријске инфекције, већ организам мора сам да се избори против тога.

Међутим, родитељима не звучи сасвим охрабрујуће када кажемо да само скидају температуру и да дају витамине и доста течности. Нисмо ни свесни колико дете при високој температури губи течност, а дехидратација умногоме доприноси томе да дете добије конвулзију. Зато би требало да гутљај по гутљај уноси електролитне растворе, супицу, сокиће или воду.

Не треба инсистирати на томе да се температура спусти испод 37 степени, довољно је да се сведе на 38 степени. То је превенција да до „фраса” не дође. Следећих четири до шест сати треба му давати и терапију за лечење основне инфекције и онда ће полако и температура јењавати. Све у свему, лечи се узрок који подиже температуру.

Повишена температура тада може да траје седам до осам дана, али сама по себи неће оставити никакве последице, осим ако дете има менингитис, енцефалитис или упалу слепог црева па је то и изазвало температуру. Али, то се у данашње време ретко дешава. Лекари би требало да препознају ове три болести, јер осим температуре, постоје и други параметри који указују на сваку од њих. Зато би већ након три дана фебрилности требало да родитељи одведу дете одабраном педијатру, поготово уколико постоје и неки други параметри које препознају, јер најбоље познају своје дете.

Themes
ICO