Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Глобалне промене и борба за националне интересе

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију – једна је од порука из говора председника Србије Александра Вучића приликом полагања заклетве на посебној седници Скупштине Србије, чиме је започео свој други петогодишњи мандат. У том периоду међу приоритетима ће бити осигуравање мира и стабилности, независност у одлучивању, добри односи са суседима, заштита међународног права и интереса Републике Српске и Срба у Босни Херцеговини уз поштовање Дејтонског споразума, али и борба за очување Косова и Метохије и српског народа у покрајини, као и тражење компромисног решења по овом питању.

Председник је рекао и да ће Србија чувати војну неутралност и остати на европском путу. Подсетио је и на то да се свет сваког дана драматично мења пред нашим очима, али и да је његов идеал „Србија и добробит њених грађана”, а говор је закључио цитирајући молитву Ребеке Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину. „Господе, допусти ми да се држим српски. Нека живи Србија!”, рекао је Вучић, подсећајући на одговорност коју преузима заклињући се над Мирослављевим јеванђељем.

Управо у ери глобалних промена и подела, док траје сукоб у Украјини, а отворена су и регионална питања, Београд се суочава и са појачаним притисцима да се сврста и одрекне своје позиције. Све околности указују на то да ће се Србија и у наредним годинама наћи пред бројним изазовима, од економске и енергетске сигурности, па до безбедносних питања и да ће истрајност у сувереној политици бити неопходна како би се актуелна криза превазишла. Професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и директорка Института за азијске студије др Драгана Митровић оцењује за „Политику” да „Србију и њеног председника очекује наставак борбе да се очува позиција војне неутралности уз политичку ’објективност’ при сагледавању глобалних претумбавања и надметања великих сила”.

„У тражењу простора за посебност наше позиције, умногоме засноване на националним интересима у сфери економије, али и на традицији, култури, идентитету и искуствима кроз која смо недавно, али и давно, пролазили, и која су нас обликовала, ипак ћемо зависити од спремности великих да их уваже. Спремност и отвореност да се појасни, заступа и одбрани наша позиција биће кључни елементи овог процеса с наше стране. Процес приступања ЕУ трајаће и у наредних пет година, без видних помака, уз играње припадајуће улоге сваке од страна, док би продубљена економска сарадња требало да чини главнину односа, пре свега због атрактивности нашег тржишта. Све чвршћа сарадња са земљама региона, укључујући и оне који су у ЕУ, добар су правац нашег ангажмана”, каже Драгана Митровић.

Говорећи о геополитичким глобалним изазовима који очекују администрацију председника Вучића, директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић за наш лист наводи да је руско-украјински сукоб велики изазов за целу планету. Оцењује да ће Србија као и до сада мудром државничком политиком председника Вучића заштити суверену позицију грађана и српског народа у целини и суверенистички статус државе. „Сходно својим интересима и она ће приступати изазовима који происходе из руско-украјинског рата, али увек у сврхе заштите међународног јавног права, поред заштите националних и државних интереса”, наводи Карановић.

Наглашава да ће један од интереса председника Вучића бити и отклањање последица светске економске кризе и да у нашој земљи не постоји економска криза на оном нивоу као што је случај у деловима Европе. „Путем споразума о снабдевању гасом, генерално енергентима, с Русијом, Србија ће заштити и своју привреду и интерес грађана. Можемо да очекујемо да ће економска криза стићи и на ’српске обале’, али циљ председника биће да последице те кризе најмање осете грађани и привреда”, истиче Карановић.

Професорка Митровић указује да ће „промене на глобалном нивоу, реформа постојећег и настанак новог међународног и политичког поретка отворити далеко већи простор за интересе земаља Југа, растућих економија, регионалних и међурегионалних формата сарадње ових држава, на челу са групацијом БРИКС (Бразил, Индија, Кина, Русија)”. „Наше искуство и углед међу овим земљама треба допунити додатним трудом ка јачању веза и сарадње како не бисмо остали искључени из ових токова, у европоцентричној замци погледа на свет. Неке од ових земаља су највећи глобални инвеститори, тржишта и поседници напредних технологија”, истиче Драгана Митровић.

Оцењује и да је „усредсређеност на побољшање пословног амбијента, пре свега за домаће инвеститоре, али и оне који долазе из света, једна од најважнијих ставки у средњорочном плану јачања институција и система”. „Демонтирање партијске државе је циљ коме треба тежити и треба га отпочети. Борба против сиромаштва, пре свега кроз наставак процеса поновне индустријализације, улагање у здравствени систем и пољопривреду, формирање развојних банака или фондова, темељна реформа образованог система биће велики изазови, али с дугорочно потенцијално највећим учинком. Квалитет, уместо политичке подобности, тј. партијске припадности, кључна је ставка у заустављању одлива мозгова. Окретање ка одрживом развоју, сортирање и прерада отпада, развој зелене енергије обележиће ову етапу развоја привреде”, указује професорка др Драгана Митровић.

Огњен Карановић указује да председника Вучића очекују и регионални изазови, они у вези са светском економском кризом и евентуално у области унутрашње политике, али и да је по том питању стабилност у Србији сада на чврстим позицијама. „Када је реч о унутрашњој политици, сасвим је јасно да је мудра државничка визија председника Србије заштитила политичку стабилност, која је остварена током протекле деценије, чак и у овим прилично суморним глобалним политичким условима”, каже Карановић и додаје да би у таквим условима једино вољом појединих центара политичке моћи великих сила могло да дође до покушаја угрожавања стабилности у самој Србији.

Што се тиче регионалних изазова, једна од ставки је и функционисање иницијативе „Отворени Балкан”, која, како наводи Карановић, има добре изгледе. Изазови се ту могу појавити у вези с односом Немачке или дела ЕУ према тој иницијативи, док она има подршку САД, а државе на Балкану имају од ње корист, указује Карановић. Он подвлачи да су приоритети председника очување државног суверенитета, када је реч о КиМ, као и заштита статуса Републике Српске, односно дејтонске структуре БиХ, али и очување мултивекторске спољне политике Србије, партнерских и отворених веза са САД и ЕУ, али истовремено и очување и заштита партнерских и блиских односа с Кином и Русијом.