Serbia
This article was added by the user . TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

Јерeван се плаши нових територијалних губитака

Јерменију и даље потресају немири и демонстрације због предаје Нагорно-Карабаха, а већ се назиру нови територијални проблеми. Пошто је званични Јереван већ пристао на територијални губитак и егзодус свог становништва из карабашке регије, притисци Азербејџана и Турске се настављају. Они сада траже отварање транспортне руте, такозваног коридора Зангезур, који повезује азербејџанску енклаву Нахчиван, на граници с Турском, са остатком територије.

Нахчиван је одвојен од Азербејџана међународно признатом територијом Републике Јерменије. Административно, то је област Сјуник, а Зангезур је историјски и географски регион, који је већи од савременог Сјуника. Део Зангезура се налази и у Турској.

Током своје посете Азербејџану, и то баш у изолованој области Нахчивана, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је пре три дана на састанку с азербејџанским колегом Илхамом Алијевим рекао да је отварање коридора „Зангезур” питање од стратешког значаја за Турску и Азербејџан и да мора да се реши.

Азербејџан инсистира да се отвори директна комуникација с регионом Нахчиван преко признате јерменске територије. Анкара, која је њихов близак савезник, отварање коридора правда економским перспективама. Међутим, у Јерменији се шире паничне гласине о могућој новој рунди рата и плановима да Азербејџан припоји територију историјске Јерменије.

Баку је 2020. године током преговора, као један од услова за прекид ватре, поставио захтев да се направи транспортни коридор „Зангезур”. Планирано је да се изгради железница (укупно око 100 километара) која би повезивала, с једне стране, Азербејџан и Нахчиван, а затим и Турску. С друге стране, Јерменији је била загарантована железничка веза с Ираном и Русијом.

У оквиру планова за коридор „Зангезур” појавила се идеја да железничку пругу прати и ауто-пут како би се побољшале комуникације између Нахчивана и Азербејџана. Ова азербејџанска енклава уопште није имала копнену везу с Азербејџаном дуже од 30 година, а његови становници су морали или да лете, што је скупо, или да путују кроз Иран, што је веома заобилазно. На вишедеценијско негодовање Бакуа, Јереван је одговорио подсећањем да је цела Јерменија дуго живела у потпуној блокади, а граница с Турском је и даље затворена.

Азербејџанци и Турци су од 2021. године активно почели да граде трасу и обнављају уништене железничке станице, а председник Алијев је обишао градилиште. Као резултат тога, изграђенa је траса која је заобилазила Нагорно-Карабах и протеже се до јерменске и иранске границе. Тренутно је готово око 70 одсто трасе, а Јермени, са своје стране, нису урадили ништа. Једини добитак за њих било је обећање да ће Јерменија добити директну комуникацију са спољним светом железницом преко Азербејџана.

Током састанка с Алијевим у Бриселу 2021. године јерменски премијер Никол Пашињан је потврдио спремност да започне градњу јерменског дела пута, али ништа није ни започето. То је био још један разлог да Баку оптужи Јереван за непоштовање трилатералног споразума у Москви с краја 2020. године.

Такође, Иран још нема директне железничке везе с Европом. С овом чињеницом повезана је и историјска прича да је Јосиф Висарионович Стаљин, који је мрзео летење, био приморан да ову удаљеност превали авионом како би стигао на састанак с лидерима антихитлеровске коалиције у Техерану. У данашњем времену, пре неколико месеци, руска делегација је у иранској престоници договорила планове за изградњу ове линије, која би постала део глобалног коридора север–југ.

Јерменију плаши чињеница да ће Азербејџан и Турска овим потезом наставити да спроводе идеју о некој врсти „међународног”, „наднационалног” статуса планиране трасе пута кроз Јерменију, а посебну забринутост изазива и план за изградњу ауто-пута. За Јермене то би лако могло да значи де факто одвајање читавог појаса земље који је географски удаљен, на југу, јер железницу и ауто-путеве прате објекти попут станица и сличних садржаја. Поред тога, реално је очекивати захтев да се дуж транспортних коридора стационирају азербејџанске или турске снаге безбедности у виду неке врсте чувара. За ослабљену Јерменију овај облик „међународне” контроле над коридором значио би губитак суверенитета над делом Зангезура.